INTERVJU NEDELJE GANE PECIKOZA: Nagovaram Kustu da se kandiduje za predsednika!

Emir Kusturica uvek dobro vidi šta se radi i ume da bude glas razuma, a sa ozbiljnim programom velike šanse na izborima bi možda imao i Novak Đoković

Jedan od najuspešnijih estradnih menadžera Dragoslav Gane Pecikoza trenutno vodi računa o karijerama Marije Šerifović, Aleksandre Radović, Zdravka Čolića, Sergeja Ćetkovića i benda No smoking orkestra reditelja Emira Kusturice. Poslednjih godina okrenuo se pozorišnoj produkciji i puni dvorane od Vardara do Triglava. U intervjuu nedelje za Kurir Pecikoza iskreno govori o tome ko je od izvođača danas u Srbiji prava zvezda, o saradnji sa Borom Đorđevićem i šansama pojedinih javnih ličnosti u politici.

Bili ste svedok koncerta Zabranjenog pušenja u Rijeci kad je Nele izgovorio čuvenu rečenicu: „Crko maršal“. Šta se dogodilo te večeri?
- Pratio sam te godine Zabranjeno pušenje na turneji s razglasom i radio kao ton majstor na njihovim koncertima. U neko doba na tonskoj probi iz razglasa se čula radio-stanica. Otišla je u pojačalu neka zaštita i umesto sola na gitari išle su vesti. Morali smo da hitno rešimo problem. U pomoć nam je priskočio gitarista tada veoma popularne grupe Ksenija. Doneo nam je malo i novo pojačalo marke „maršal“. Zbog kvara je kasnio koncert. Zabranjeno pušenje je otišlo u garderobu i pred nastup sam ušao i rekao Neletu: „Sad im reci da je crko maršal.“ Za tu foru smo znali i ranije i po Sarajevu se pričalo da je Nele to govorio i na ranijim koncertima, a u Kuriru sam pročitao da su prvi to rekli Idoli.

Šta se desilo na koncertu?
- Kad je izašao na binu, Nele se izvinio zbog kašnjenja. U svom stilu izgovorio je: „Crko je maršal“ i dodao: „Za papke koji ne znaju to je pojačalo.“ Jedan novinar je 20 dana kasnije napravio Pušenju dobru reklamu. Koncerti su nakon te objave bili rasprodati.

Na neki način ste i vi zaslužni što je Nele to izgovorio.
- Nisam. Bio sam siguran da je Karajlić i ranije tu rečenicu govorio na koncertima, pa sam ga zamolio da opet ponovi. Bio sam ubeđen da je to rečeno na nekoj kolektivnoj svirci u dvorani Pinki u Zemunu.

Kakve su šanse da Neleta i Seja ponovo vidimo zajedno na sceni?
- Zabranjeno pušenje dobro radi i bez Neleta. Izdali su nekoliko albuma, ali bi se posao podigao na veći nivo da se Karajlić vrati u grupu. Hoće li se to desiti, najviše zavisi od njih! Time bi se zatvorio krug.

Nikad niste bili menadžer izvođačima folk muzike. Što ste bežali od narodnjaka?
- Istina je da nikad nisam bio menadžer narodnjacima. Međutim, u Sarajevu sam 1977. držao prvi privatni muzički studio u Jugoslaviji, zajedno s Nikolom Borotom, u kome su snimljeni neki najveći hitovi folk muzike. Kad vratim film malo unazad, radili smo Mileta Kitića i njegov singl „Mala iz Novog Pazara“, „Voljela sam voljela“ od Hanke Paldum ili „Plava žena, topla zima“ Seje Pitića. Matrice smo snimali za narodnjake u zabavnjačkom fazonu. Uživam u narodnjacima i privatno volim Tomu Zdravkovića i Cuneta Gojkovića.

Najviše vas pre rata znaju po saradnji s bendom Crvena jabuka. Grupa je na početku karijere nesrećno izgubila dva člana, Aljošu i Dražena.
- Osamdesetih godina sam pratio na turneji Zdravka Čolića sa svojim bendom, a zanimali su me i mladi bendovi. Učestvovao sam u stvaranju Crvene jabuke kao izvršni producent jer sam imao tehniku, ozvučenje i kamione. Za njih me vežu najlepši dani. Išli su tog septembra u Mostar kad se desila nesreća. Nastupe su zakazali s nekom agencijom, a ne preko mene, da bi kupili instrumente. Kamion je pokupio mlade i neiskusne vozače. Svakom se to moglo desiti. Moj saradnik gotovo 40 godina Kemal Monteno imao je jednu izreku - da muzičari nikad ne naplaćuju pevanje, jer to vole i rade besplatno. Najveći trošak koji organizator koncerta mora da plati su krivine jer se iza svake krije budala za volanom koja može da vas ubije. Kad bismo počeli da nabrajamo, poginuli su Toše Proeski, Darko Radovanović, Luis, Silvana Armenulić i drugi.

Priča o vašoj mladosti i životu u Sarajevu nije potpuna bez Emira Kusturice. Kako ste upoznali slavnog reditelja?
- Njegova supruga Maja bila je moja komšinica. Mi smo naše devojke uvek štitili od drugih mangupa, a u Sarajevu je već tada Kusta bio poznat i velika faca, jer je studirao režiju u Pragu. A danas Kusturica i ja sarađujemo u muzici. Njegov sam menadžer za zemlje Balkana, dok ostali promoteri rade Rusiju i Ameriku.

U medijima se Kusturica pominjao kao mogući kandidat na izborima za predsednika Srbije. Kako bi on prošao?
- Mi interno i u šali, kad se politički zakuva, molimo Kusturicu da se kandiduje na nekim izborima. Počeli smo da ga nagovaramo da bude gradonačelnik Trebinja. On ima previše drugih obaveza, a nikad nisam kod njega video želju da bude politički aktivan. Dobro vidi šta se radi i ume da bude glas razuma.

Ko bi od javnih ličnosti mogao današnjim političarima da izađe na crtu?
- Jedno je popularnost u narodu, a drugo je politika. Možda bi Novak Đoković, Đorđe Balašević i Bora Čorba mogli dobro da prođu. Ipak, to je neka druga vrsta ljubavi. Jedino bi Đoković s nekim ozbiljnim programom imao šanse da pobedi na izborima.

I Vučića bi uspeo da pobedi?
- On je milion puta popularniji od Vučića.

Šta savetujete predsedničkim kandidatima, koga da uzmu od pevača da im peva u kampanji i da ih podrži?
- Nijednog. Onaj kandidat koji uzme pevača za kampanju otpevao je svoje. Tramp je i pobedio na izborima u Americi jer su ga bojkotovali pevači.

Na koga biste se kladili da će dobiti izbore?
- Nikad nisam ušao u kladionicu. Nije uspeo ni Bora Čorba da me navuče na klađenje. Trenutno je jedini siguran pobednik na predsedničkim izborima Aleksandar Vučić. Pod uslovom da se kandiduje.

Čitali smo u novinama da muzičari za novogodišnje nastupe uzimaju i do 100.000 evra.
- To je spisak lepih želja. Zbog takve reputacije mladi misle da je pevanje najunosnije zanimanje, a situacija je drugačija. Pojavom muzičkih takmičenja pevači su svedeni samo na brojeve. Više ni voditelji u najavama ne govore ko peva, već izgovaraju kandidat broj šest, sedam, osam, devet... Nakon završetka takmičenja ne znamo im ni ime ni prezime. Zvezde se ne prave u rijalitijma. Neko je rođen da bude zvezda.

Ko trenutno drži najbolju cenu?
- Pevači i grupe koji su bili popularni još u vreme bivše Jugoslavije: Bajaga, Crvena jabuka, Parni valjak, Brega, Prljavo kazalište, Zdravko Čolić i Ceca. Nemoguće je napraviti poređenje situacije nekada i danas. Jedine ozbiljne pojave u muzici su Vlado Georgiev, Željko Joksimović i Sergej Ćetković. Danas narodu ne možeš nametnuti nešto što ne želi da sluša i pored jake reklame. Bendovi moraju imati autore koji za njih prave pesmu ili da ih sami stvaraju. Od 1992. jedine grupe vredne pomena su SARS i Dubioza kolektiv. Dobre pesme danas se kupuju na licitaciji.

Koju ste najskuplje platili?
- Nisam nijednu. Pevači kad pretplate neku to je 10.000 evra. Koliko košta „Molitva“ Marije Šerifović? Takva pesma nema cenu.

Radnici u kulturi stalno kukaju da je stanje nikad gore, a vi kao menadžer sa svojim predstavama punite dvorane. Koja je tajna uspeha?
- Odabir dobrog glumca, odličan tekst i reklama. Mi nemamo problem da napunimo dvorane.

Kako biste rešili problem Narodnog pozorišta?
- Najveći problem je što ti od 200 glumaca u angažmanu imaš iskorišćeno jedva dvadesetak. Ne mogu glumci da ti sede u bifeu i ispijaju kafe. Na Zapadu se prave profesionalni ugovori i ne postoji stalni angažman.

Intervju s vama bez pitanja o Bori Đorđeviću ne bi imao smisla.
- Sarađivali smo 20 godina. Obožavam Riblju čorbu i naša saradnja završila se prošle godine.

Da li je bilo svađe između vas dvojice? Bora je izjavio da mu podmećete neke afere po medijima.
- (smeh) Bora je to govorio još dok smo sarađivali. Kad bi u novinama izašla slika s nekom devojkom ili kako puši i pije, bio bih uglavnom kriv ja. Nikad se time nisam bavio u životu. Previše smo bili bliski, jer ako nije Miša javio medijima, onda je Gane krivac.

Na dušu vam stavljamo i grupu Tap 011.
- Kad sam iz Sarajeva došao u Beogradu, prvi mi je posao ponudio Ljubiša Ristić. Radio sam nekoliko meseci s njim u pozorištu u Subotici. Godine 1994. oformio sam grupu Tap 011, kao pandan hrvatskom ET, a moji saradnici su bili kompozitori Mirko Vukomanović i Goran Stevanović. Morao sam da ispratim njihov ugovor s jednom televizijom od 3.000 maraka. Prodali su s prvim albumom 45.000, a „Gaće“ su otišle u 100.000. Danas je nezamislivo imati takvu prodaju.

Da li ste mogli da sprečite raspad?
- Nisam. Raspao se hrvatski bend ET, a Goca je prva izašla iz benda. Nije bilo krivca.

Ostali ste nešto dužni i Kemalu Montenu. Koja je bila njegova neostvarena želja?
- Poslednji koncert smo radili 8. marta 2013. i tada je izjavio da će sledeći put izvoditi svoje pesme uz pratnju tamburaša. Pripremao je taj projekat s orkestrom Radio-televizije Vojvodine. Želja mi je da to ostvarim. On je najviše voleo malog Dušana Svilara. On će u naredna dva meseca snimiti 20 pesama s tamburašima i album će biti poklon za Kemine obožavaoce. Prihod će ići u njegovu fondaciju. Neka kruna cele priče bila bi da održimo i dva velika koncerta u Beogradu i Sarajevu na kojima će pevati njegovi prijatelji, kao zahvalnicu na svemu što je uradio.