Goran Borisavljević (40), major policije, preminuo je od teške bolesti, ali je ostao u sećanju kao vođa dobrog i hrabrog srca, kolege pomažu njegovoj porodici
Ovako počinje pesma posvećena preminulom majoru policije Goranu Borisavljeviću (40), komandiru Treće jedinice odreda Žandarmerije u Beogradu, koji je izgubio bitku s podmuklom bolešću pre četiri meseca. Dirnut pričom o Borisavljeviću koja kruži u redovima Žandarmerije, Kurir je posetio njegovu porodicu.
Ko je bio Borisavljević, svedoči podatak da su kolege s kojima je radio, u znak zahvalnosti za sve što je on uradio za njih, oformile fond iz koga će otplatiti njegov kredit za kuću.
- Nismo želeli da se njegova porodica pored takvog gubitka brine i o kreditu, a pitanje je i da li bi uopšte ikada mogli da ga isplate. Uostalom, i on bi to uradio za svakog od nas. Borisavljević je u Žandarmeriji bio od njenog osnivanja, ove godine je oboleo od raka... Dva meseca se borio, ali je na kraju izgubio bitku - priča Ivan Caković, komandir Treće jedinice Žandarmerije.
Za Borisavljevića kaže da je iznad svega voleo Srbiju i porodicu, kao i da je bio strog, ali pravedan.
- U svakom od nas znao je da probudi ono najbolje i na taj način izvuče maksimum. Kažnjavao je, ali je kazne zajedno odrađivao s kažnjenima. Tražio je rad, red i disciplinu, ali je sam davao primer. Bio je vođa u pravom smislu te reči... Uvek u prvim redovima, nije nam dao da pokleknemo - rekao je Caković, boreći se da ne pusti onu najtežu, vojničku suzu.
Hvala kolegama
- Goran se dokazao na svim poljima, ali najviše kao čovek. Bio je posvećen, iskonski istrajan. Imao je 20 godina službe i nijedan dan bolovanja. Bukvalno smo ga oterali na bolovanje kad je oboleo. Bio je vedrog duha, nije pao u depresiju čak ni onda kad je znao da je teško bolestan. Ubeđivao me je da će pobediti, to je bio prvi put da nije ispunio obećanje. Ostaće u našim srcima kao vođa dobrog i hrabrog srca - zaključuje Caković.
Iza Borisavljevića ostala je supruga Lela, sinovi Miloš (17) i Strahinja (14).
- Bili su stalno uz nas i malo je da im ja i moja deca kažemo hvala. Goran je voleo svoj posao,voleo je uniformu. Bavio se sportom, te su nam i sinovi u fudbalu, mlađi ga igra, a stariji Miloš polaže za sudiju. Teško nam je bez njega, kad je njemu bilo teško, izgovarao je tri reči: „Jak, jači, najjači“ - rekla je uplakanih očiju nesrećna Lela.
Goranov brat
UMEO JE DA POVEDE LJUDE
Goran Borisavljević ima starijeg brata Dragana, koji je takođe u Žandarmeriji. Dok smo razgovarali s njim, stekli smo utisak da je njemu zapravo Goran, iako je bio mlađi brat, bio uzor.
- Goran je bio stvoren da bude vojnik i vođa. Znao je da povede ljude i da iz njih izvuče najbolje. Divio sam se njegovoj ljubavi prema poslu i želji da napreduje, umeću da iznađe rešenje za svaki problem - kazao je Dragan boreći se svom snagom da ne zaplače za bratom.
„Štark“ i „Adrija medija“
POKLONI ZA PORODICU
Ideja da pišemo o Borisavljeviću najviše je obradovala njegovu porodicu. Početkom septembra izgubili su glavu porodice, oca, druga i prijatelja. Paketićima koje smo dobili od prijatelja iz „Štarka“ na trenutak smo uspeli da im izmamimo osmeh na lice. Ništa manje nije se obradovala ni Borisavljevićeva supruga, kojoj smo poklonili naše poslednje brojeve mnogobrojnih časopisa iz „Adrija medije“, među kojima su bili Stori, Sensa, Lisa, El...
Potresnu pesmu koja čuva sećanje na hrabrog majora Borisavljevića prenosimo u celini:
Kroz vatru i vodu išao si prvi.
Koračasmo za tobom uzdignuta čela,
Danas kad ti telo predajemo zemlji,
Iskreno te žali jedinica cela.
Svaku suzu našu zaslužio ti si,
I spomen stalni dok nam je daha,
Sa tobom svuda nastupasmo smelo,
Bez dileme kakve i najmanjeg straha.
Gospoda molimo da ti dušu primi,
U naselje rajsko jer pravednik jesi,
l ostaje pitanje, iskreno i ljudsko,
Zašto sudba takva baš tebe da zadesi!?
Jelena Rafailović