7 PRIČA O ZABLUDAMA NAŠE ISTORIJE Rusija i Srbi: Interes iznad svega

Pojedini događaji iz prošlosti pretvoreni su u mitove, pa mnogi ne znaju šta je istina

Zbog želje da uspostavi kontrolu nad Bosforom, Rusija je Sanstefanskim mirom delove Srbije 1878. godine poklonila susednoj Bugarskoj

Vrlo često se kaže da je Rusija uvek u teškim trenucima pomagala Srbiji. Da li je zaista tako bilo?

Ruse i Srbe najpre su povezivali hrišćanska vera i staroslovenski jezik, da bi u 17. veku počeli prvi društveni kontakti. Interesovanje Rusije za Srbiju, odnosno Balkan, počinje još za vreme Petra Velikog, ali ni tada, kao ni sada, odnosi dveju zemalja nisu bili onakvi kakvim smo ih mi doživljavali.

Volja velikih sila

Prvih godina Karađorđevog ustanka ruska vojska je, zajedno sa Srbima, izvela nekoliko uspešnih operacija u Negotinskoj krajini, poput onih na Malajnici i Štubiku. Ali 1807, zbog mira s Napoleonom, ruski car Aleksandar I povukao je svoje trupe, iako je to predstavljalo veliku opasnost za očuvanje postignutih vojnih i političkih rezultata. Šest godina kasnije, 1813. , ceo Prvi srpski ustanak propao je jer obećana ruska vojska nije došla.

Vek kasnije, kad je 1908. Austrougarska pripojila Bosnu i Hercegovinu, princ Đorđe Karađorđević i Nikola Pašić išli su u Petrograd da od cara Nikolaja II traže pomoć. Car im je rekao da mu srce krvari zbog srpske nesreće, ali da je to volja velikih sila, da se tu ništa ne može i da tako mora biti s Bosnom.

Ali najdrastičniji primer svakako je, nekoliko decenija pre toga, bio Sanstefanski mir.

Godine 1875. pobunilo se srpskog stanovništvo u Bosni i Hercegovini protiv Turaka i ta buna poznata je kao Nevesinjska puška. Srbi u Srbiji, i još više u Vojvodini, izvršili su veliki pritisak na vladu u Beogradu i kneza Milana da „braći preko Drine“ pomognu, pa je Srbija 1876. Turskoj objavila rat, u koji su ubrzo ušli i Crnogorci. Srpska vojska ušla je u rat nepripremljena, pa je na početku trpela poraze, a od velike pomoći nije joj bilo ni nekoliko odreda ruskih dobrovoljaca. Situacija se promenila tek kad je Rusija kao carevina ušla u rat, naravno, iz svojih strateških interesa. Zahvaljujući Rusiji, Turska je poražena, a rat je okončan u martu 1878. godine mirom u San Stefanu, nedaleko od Carigrada. Kao sila pobednica, Rusija je diktirala uslove mira, a oni su bili na veliku štetu Srbije. Sanstefanskim mirom tako je stvorena Velika Bugarska, koja je obuhvatila područje današnje Bugarske, plus praktično celu Makedoniju, uključujući i velike delove koji danas pripadaju Grčkoj, sa izlazom na Egejsko more. Rusija je od Srbije uzela za Veliku Bugarsku i velike delove južne Srbije (gradove Pirot, Dimitrovgrad i Vranje).

Strah od Rusije

Interes Rusije je bio jasan: ovakva Bugarska služila bi za dominaciju na Balkanu i ostvarenje strateškog cilja - zauzimanje Carigrada, odnosno Bosfora, preko kojeg ide put iz Evrope u Aziju. A Srbiji kako bude.

Ali baš strah od ruske kontrole tog puta izazvao je reakciju ostalih evropskih sila, u prvom redu Engleske, kojoj je Bosfor bio veza s Indijom, i Austrije, zainteresovane za Balkan. Sazvan je Berlinski kongres, na kojem je Sanstefanski mir izmenjen, a Srbija dobila nezavisnost. Bugarska nije prestala da žali za teritorijama koje joj je tada poklonila Rusija, pa je zbog njih činila zločine u Srbiji u Drugom balkanskom i oba svetska rata.