Slavni glumac, reditelj, predsednik Udruženja dramskih umetnika i nekadašnji ministar kulture otkriva koliko žali što zbog brojnih bitaka koje je vodio na profesionalnom planu nije više vremena proveo posmatrajući odrastanje svoje dece
Stotine, pa i hiljade izvođenja kultnih pozorišnih predstava, slava koju je stekao u antologijskim serijama, kao što su Otpisani i Bolji život, brojnim filmovima u kojima je igrao, dužnost upravnika najprogresivnijeg domaćeg teatra, ministra kulture i, naposletku, predsednika Udruženja dramskih umetnika Srbije, nisu sprečili Vojislava Voju Brajovića (67) da i dalje traga za smislom svog postojanja.
Story: Kako uspevate da, posle toliko godina, pobeda, priznanja i uspeha, još uvek budete srećni dok radite?
- Stvar je u tome što imam sreću da sam u zajednici sa osobom iz iste profesije. Sve to što se razmenjuje, analizira kod kuće, Miličini problemi i zadaci, ili moji, priprema, sve to ispričamo. Ili ne ispričamo, jer je nekad značajnije o nečemu ćutati nego pričati. Onda dolazim opušten na sve te poslove jer, opet, imam sreću da radim ono što volim. Nije me sramota čak i ovoga od čega živim, a to su stvari mimo pozorišta, što je vrlo bitno. Osećam zadovoljstvo, a ne stid.
Kompletan intervju pročitajte u novom, 589-590. dvobroju magazina Story.
Razgovarao: Igor Karanov
Foto: Vladimir Šporčić