Monarsi u prošlosti nisu bili obični smrtnici, oni su rođeni i odgajani za te uloge, one su zapisane u njihovom DNK. Ali, lako je zaboraviti da svi ti kraljevi i kraljice nisu uvek bili dobri vladari, a realno ponekad nisu bili baš ni psihički stabilni ili moralni. Upravo su takvi čudovišni vladari iz prošlosti dobar podsetnik da je demokratija sjajna.
Papa Ivan 12
Pape su u prošlosti često imali veći politički značaj od raznih careva i kraljeva. Pravog imena Oktavijan Spoletski pripada sedmoj generaciji potomaka Karla Velikog, a titulu rimskog patricija nasledio je sa 17 godina. Mladi Oktavijan je nakon godinu dana svetovne vlasti kao patricij, preuzeo i mesto pape. Njegov pontifikat je, prema navodima hroničara Liutpranda Kremonskog (u čiju objektivnost sumnja većina današnjih istoričara) bio obeležen razvratom, korupucijom, skandalima i nasiljem.
Liutprand je tvrdio da je Ivan XII praktikovao simoniju, odnosno za novac biskupom proglasio 10-godišnjeg dečaka; da je bludničio sa suprugama uglednih Rimljana, konkubinom svog oca i sa svojom rođakom; da je svog ispovednika Benedikta oslepeo, a podđakona Ivana kastrirao; da je organizovao gozbe na kojima je javno držao zdravicu đavolu; da se kockao, pri čemu je u pomoć dozivao stare rimske bogove; i, na kraju, da je od Lateranske palate napravio bordel.
Ivan IV
Grozni Ivan je 1547. godine proglašen za cara Rusije. Zajedno s tom krunom Ivan IV je trebalo da izabere između 1.000 ćerki iz plemićkih porodica svoju buduću suprugu. Njegov izbor je pao na Anastasiju ćerku Romana, praoca dinastije Romanov. Započeo je svoju vladavinu pozitivno - oformljujući parlament i podstičući modernizaciju zemlje. Odlučujući trenutak ove prvobitno uspešne vladavine na kraju postaje 1564. godina kada je Ivana izdao njegov general, koji prelazi na stranu Poljske i Litanije čije trupe će voditi naredne godine protiv Moskve. Na vest o tome car se napokon slomio pošto je već od ranije njegov porodični život bio potpuna katastrofa zbog koje je jedva bio psihički stabilan - od trovanja njegove majke, smrti obožavane supruge, smrti brata, a 1553. godine car je bio skoro umro od bolesti. Na samrtnoj postelji on tada traži od aristokratskih boljara da polože zakletvu na vernosti njegovom sinu što oni odbijaju očekujući njegov smrt. U očima kasnije oporavljenog Ivana oni su bili krivi za veleizdaju.
Zbog takvog razvoja događaja Ivan IV. 1565. godine napušta Moskvu i objavljuje svoju želju da abdicira, ako mu parlament ne da potpunu diktatorsku vlast. Svi carevi zahtevi na kraju su prihvaćeni, a Ivan je zaočeo s krvoprolićem i čistakama koje se jedino mogu porediti s onim kasnijim Staljinovim. Najveće zabeleženo krvoproliće bilo je masovno ubistvo svih stanovnika Novgoroda. Takođe i likvidacija cele porodice Vladimira od Staritse 1569. godine pošto je ta dinastija trebalo da nasledi Ivanovu u trenutku njenog nestanka. U 7 godina dugom krvoproliću ubijen je takođe i veliki broj boljara s kojima je car imao puno neraščišćenih računa zbog smrti unutar svoje porodice. U svojoj manijakalnosti Ivan je navodno pretukao svoju trudnu snaju i ubio vlastitog sina, u potpunosti zaslužujući nadimak "grozni".
Kraljica Ranavalona s Madagaskara
Kad je njen suprug umro 1828., Ranavalona je bila u svojim 30-im godinama i nije gubila vreme na žaljenje - već ga je usmerila u preuzimanje moći. Odmah nakon smrti se zabarikadirala u palatu. Koristeći se političkim poznanstvima koja je prepredeno razvijala stekla je potporu vojske, društvenih vođa kao i sudija koji su je videli kao tradicionalistkinju i odličnog vođu. Izdajući proglas da je njen suprug uvek želeo da ona bude kraljica, Ranavalona je brzo naredila ubistva svih drugih žena rivalki, ali i suprugovog visoko obrazovanog rođaka, male dece svog supruga i drugih. Metode? Osim bodeža, neke je vezala, davila i izgladnjivala - sveteći im se za sve što je Radam nekada napravio njenoj porodici.
U 1830-ima kraljica Ranavalona koja se bavila lečenjem koristeći talismane i šamane na tradicionalan način, prognala je s Madagaskara sve hrišćane i njihove misionare iz Londona kojima je Radama pripremio dobrodošlicu. Globe i kazne koje bi zbog takvih odluka mogla platiti bile su joj poslednja briga - naredila je da se hrišćani obese na užad i da vise s litice sve dok ne umru. Neke od njih je žive skuvala, i sprovela mučenja gora od španske inkvizicije. Na hiljade ljudi je ubijeno dok je kraljica tonula u svoju izolaciju.
Ranavalona se zalagala za običaj tzv. Tangana čišćenja. Tako je lopovima, vešticama, hrišćanima i drugim kriminalcima davala da progutaju tri cele pileće kože i otrovni orah. Ako su uspeli da povrate sve pileće kože i prežive otrov, tada bi bili proglašeni nevinim. Nije neobično što je retko ko ispao "nevin". Tu je tehniku primenjivala i na svojim brojnim ljubavnicima ako bi posumnjala u njihovu odanost, a pretpostavlja se da je njeno "čišćenje" ubilo čak 100.000 ljudi u 40 godina njene vladavine, što iznosi neverovatnih 20 odsto populacije.
Kralj Leopold II
Kralj Leopold II je vodio ogromno carstvo na posebno okrutan i diktatorski način koji premašuje zločine najvećih zlikovaca 20. veka. Na presto je došao 1865, a u samoj Belgiji se njegova vladavina činila veoma mekom i nežnom - kako je i pristajalo zemlji koja je nakon demokratizacije želela brojne reforme. Imao je ambicije da izgradi veliko imperijalno carsvto i bio je uveren, kao i većina državnika tog vremena, da je nacionalna veličina proporcionalna resursima koje bi mogao izvući iz kolonija.
Na prelazu iz 19. u 20. vek u Evropi je vladala velika potražnja za gumom zbog sve veće upotrebe automobila i bicikala. Pošto je Kongo bio bogat kaučukom, koji se cedi iz stabla, započelo je iskorišćavanje te sirovine. Ukoliko domoroci nisu doneli dnevnu dozu kaučuka, brutalno bi ih bičevali ili bi im se odsecali udovi, najčešće ruke. Često su Belgijanci spaljivali čitava sela i ubijali bi čitave narode. O tome se nije pričalo, isto kao što se danas ne govori o svim strahotama tog istog Konga. Prodajom gume Leopold je stekao ogromno bogatstvo i izgradio velelepne zgrade u čast sebi i svojoj zemlji nastalo na krvi tolikih ljudi.
Carica Vu Zeitan
Na dvor je došla kao konkubina cara Taiconga, nakon čije smrti se udala za njegovog sina i naslednika cara Gaozonga, postavši 655. god. njegova furen (što se prevodi kao carica, supruga, ali i prva pratiteljka). Na vlasti je de facto bila još za vreme vladavine njenog muža (koji je 660. god. doživeo moždani udar) i sinova, od 665. do 690. godine, što nije predstavljalo presedan u kineskoj istoriji. Ali, presedan je stvorila kada je 690. godine osnovala ličnu carsku dinastiju pod imenom Zou (čime je na neko vreme prekinuta vlast dinastije Tang), pa je vladala de jure kao Sveta i božanska vladarska caricaBila je poznata kao okrutno čudovište koje je mučilo svoje neprijatelje, a navodno je zadavila vlastitu tek rođenu ćerku. Njena najdraža metoda mučenja bila je tzv "ljudska svinja" prema kojoj bi oslepela neprijatelje, odrezala im jezik, amputirala im ruke i noge i onda ih takve ostavila da žive, valjajući se po podu kao svinje.
Henri VIII
Britanski kralj Henri VIII i dan danas važi za jednog od najokrutnijih vladara u bogatoj istoriji evropskih vladara, u kojoj nije manjkalo ni okrutnosti. Pre pola veka ovaj britanski vladar koji je u istoriju ušao pre svega zbog svojih brojnih brakova koji su završavali i smaknućima bračnih partnerki, stupio je na tron britanskog carstva s kog nije silazio do svoje smrti 38 godina kasnije. Njegova beskrupulozna potraga za ženom koja će mu podariti naslednika dovela je i do prekida odnosa sa rimokatoličkom crkvom čime je u dobroj meri predodređena i istorija britanskog ostrva.
Rastavljena, smaknuta, umrla, rastavljena, smaknuta, preživela. Tako glasi brojalica koja opisuje sudbinu Henrijevih supruga i koju u Engleskoj poznaje svako dete. Dakle: prvi brak s Katarinom Aragonskom je okončao razvodom. Drugi s Anom Bojlen završio je odrubljivanjem glave nesretnice optužene za višestruku preljubu. Treći brak, s Džejn Sejmur završio je prirodnom smrću, s Anom von Kliv razvodom, a peti brak s Ketrin Hauard završio je opet smaknućem. Ovaj put Henri je kao razlog opet upotrebio navodnu preljubu. Poslednja supruga Ketrin Par preživela je, ali samo zahvaljujući činjenici da je ćudljivi Henri umro godinu dana pre nje.
(Express.hr)