BEOGRAD - Bivši zamenik šefa Centralne obaveštajne agencije (CIA) za Balkan Stiven Mejer (Steven Meyer) ocenio je da je vreme za novu politiku Srbije prema Kosovu koja bi podrazumevala izlazak iz briselskog procesa i nove pregovore u efikasnijem okviru uz obavezno uključivanje pitanja suvereniteta.
U autorskom tekstu za novi "Nedeljnik" Mejer je naveo da novu politiku u vodjenju pregovora sa Prištinom treba da predoči srpska vlada, a da njen potencijalni pravac delovanja bude podela Kosova po etničkoj liniji pri čemu bi Srbija imala potpuni sauverenitet na teritoriji severno od Ibra.
Po njegovom mišljenju to je moguće postići sporazumom Beograda i Prištine čije bi sprovodjenje nadgledale UN, i uz ;obimne pregovore iz kojih bi "u svakom slučaju trebalo isključiti SAD i EU".
U opširnom tekstu pod naslovom "Vreme je za novu politiku Srbije prema Kosovu" Mejer je ocenio da ;je malo verovatno da će se u pregovorima Beograda i Prištine ikada dogoditi neki značajan pomak ukoliko im se i dalje bude pristupalo kao nizu tehničkih pitanja. On je dodao da je "svaki pokušaj normalizacije odnosa od 1999. propao prvenstveno zato što nisu rešena fundamentalna pitanja i jer se svaki prošli napor zasnivao na pokušaju da se obe strane zadovolje zapetljanim, komplikovanim, neefikasnim i kompleksnim šemama".
Američki analitičar i poznavalac Balkana naveo je da "SAD i pojedine članice EU vrše ogroman pritisak na Beograd da 'normalizuje' odnose sa Prištinom, a prećutna saglasnost Srbije nagradjena je otvaranjem pravnih tekovina EU", ali da ipak "pristanak na 'tehničke' odredbe Briselskog sporazuma nije jedini način na koji bi se mogli normalizovati odnosi, umiriti EU, a i dalje služiti srpskim interesima". ; "Posle skoro tri godine mahom jalovih pregovora i napetih odnosa sa Prištinom, vreme je da Beograd krene drugim putem" naveo je Mejer ali i dodao da na "tom drugom putu ne smeju da se ponove propali pokušaji da se pregovara o 'tehničkim pitanjima' već je ;neophodno da Vučićeva vlada razvije strategiju koja će se fokusirati na ozbiljna politička pitanja u kojim je srž problema".
Vučićeva vlada, kako piše Mejer, prvo bi trebalo da obavesti EU i Prištinu da obustavlja učešće u briselskom procesu, pošto posle tri godine i neprekidnog opiranja kosovskih Albanaca i dalje nije postignut značajan napredak. Beograd mora da jasno stavi do znanja da je Srbija voljna da se upusti u pregovore i da će to i uraditi, tek kada se uspostavi novi, efikasniji okvir i mora u tome da istraje bez obzira na eventualne pritiske iz EU i SAD. ; Drugo, dodaje se u tekstu, potrebno je da Beograd ustanovi okvir za pregovore koji će služiti srpskim interesima, ali da istovremeno bude fer i pravičan prema svim akterima. Ukratko, Beograd mora da preuzme ulogu lidera u ovom procesu, umesto da pristane na poziciju slabijeg koji preklinje, piše američki stručnjak dodajući da je "Vučićeva vlada definitivno pokazala hrabrost prkoseći EU i SAD, odbivši da uvede sankcije Rusiji i mora biti jednako hrabra i po pitanju Kosova".
Beogradska strategija, kako se navodi u tekstu, mora da se uhvati ukoštac sa stvarnošću na dva fronta - prvo, Beograd mora da prihvati tešku činjenicu da Srbija neće dobiti Kosovo nazad i da bi bilo kakav pokušaj u tom pravcu neminovno potpalio rat koji Srbija ne bi mogla da dobije i drugo - da na Kosovu i dalje živi 150.000 Srba koji zaslužuju podršku i zaštitu Srbije.
Mejer je naveo da je srpska vlada ta koja mora da predoči novu politiku u vodjenju pregovora a kao potencijalni pravac delanja predložio je primenu ideje o podeli Kosova po etničkoj liniji koju je 2008. predlagao Slobodan Samardžić. Shodno tome, Srbija bi uspostavila punu suverenost severno od Ibra, gde Srbi čine više od 90 odsto stanovništva, a oblast južno od Ibra trebalo bi da potpadne pod suverenitet Kosova. Svi Albanci severno od reke koji ne žele da žive pod srpskom suverenošću treba da se presele na jug uz pomoć UN, a svi Srbi koji ne budu želeli da žive pod kosovskom suverenošću treba da se presele na sever ili u Srbiju uz pomoć UN.
Albancima koji, ipak, žele da ostanu na severu, mora biti zagarantovano pravo na sigurnost i normalan život, jednako kao što treba efikasno da se reguliše i položaj opština sa većinskim srpskim stanovništvom, istorijskih i religijskih znamenitosti južno od Ibra. Dalje, svim Srbima mora se osigurati slobodan, otvoren i bezbedan pristup srpskim zajednicama bilo gde na Kosovu - a za to bi takodje bile zadužene UN, piše Mejer. To je, dodaje, moguće postići sporazumom Beograda i Prištine čije bi sprovodjenje nadgledale UN a podrazumevao bi redovne kontrole na terenu sa ciljem da se osiguraju bezbednost i prosperitet albanskog stanovništva.
"Ovakav pristup iziskivao bi obimne pregovore iz kojih bi u svakom slučaju trebalo isključiti SAD i EU, s obzirom na to da bi njihovo učešće proizvelo nepotrebne pritiske, usporavalo proces i zakomplikovalo konačno zaključenje problema. Ali kada bi se takav politički sporazum zaista mogao dostići, on bi neminovno popločao put za višestruke ekonomske nagodbe koje bi jednako koristile i Srbiji i Kosovu, a taj put otvorio bi se i izmedju Srbije i Republike Srpske. I, naravno, ispunili bi se prohtevi Evropske unije da se odnosi izmedju Beograda i Kosova konačno normalizuju", ocenio je Stiven Mejer u autorskom tekstu za "Nedeljnik".