Krajem 19. i početkom 20. veka, novine su bile prepune priča o farmama dece gde su roditelji ostavljali neželjenu novorođenčad na brigu ili nebrigu vlasnika farme.
Ponekad bi majke tražile svoju napuštenu decu na tim farmama, ali srećne priče je bilo gotovo nemoguće naći. Jedna od takvih priča zabeležena je 1888. godine u, tada ruskoj, luci Odesa. Jedna žena srednjih godina, vlasnica farme u predgrađima lučkog grada u današnjoj Ukrajini dugi niz godina bila je vlasnica dečje farme i brinula se o deci ostavljenoj kod nje.
Tokom godina brinula se o velikom broju vanbračne dece. Došli bi kao bebe i, s vremenom, bi otišli s farme. Komšije su bile uverene da deca odlaze s farme natrag roditeljima ili odlaze u potrazi za boljim životom. Međutim, nakon što je jedna specifična devojčica nestala, komšije su postale sumnjičave.
Uskoro se i lokalna policija uplela i pronašli su telo nestale devojčice. Telo je bilo zakopano ispod drvenog poda kuće. Nakon što je lokalna policija proširila istragu, otkrili su još nekoliko mrtvih tela male dece na istoj farmi. Vlasnica farme je uhvaćena i optužena za ubistvo. Tadašnji mediji nisu napisali šta se na kraju dogodilo s decom i vlasnicom farme tako da je njihova sudbina još uvek nepoznata.
Rusija u 19. veku nije bila poznata kao carstvo gde je zločin prolazio relativno nekažnjeno pa je moguće da je čak dobila i smrtnu kaznu. S druge strane, rusko carstvo nije bilo poznato ni po brizi za decu pa je gotovo jednako lako moguće da se provukla i gotovo nekažnjeno. Napuštena deca vrlo verovatno su završila na ulici, a najbolja nada im je, nažalost, bila mogućnost da će ih primiti neka druga farma dece.
(Express.hr)