Vojska je zaključila da je reč o samoubistvu, ali porodica se i dalje bori da prava istina izađe na videlo
Lavena Džonson rođena je i odrasla u američkoj saveznoj državi Mizuri. U srednjoj školi bila je odlična i za razliku od vršnjakinja, ona nije htela da postane glumica. Lavena je sanjala o pokretanju sopstvene filmske kompanije s braćom i sestrama.
Nakon završetka škole pristupila je američkoj vojsci i poslata je u Irak tek dva meseca pre dvadesetog rođendana. Samo osam dana pre rođendana, 19. jela 2005. godine, pronađena je mrtva.
Bila je to prva američka vojnikinja koja je poginula u Iraku, ali nije poginula u borbi. Njena smrt proglašena je samoubistvom, barem je tako zaključila zvanična vojna istraga. Američka vojska ispričala je kako ju je dečko ostavio nekoliko dana pre njenog odlaska u Irak i to preko mejla.
Na dan smrti odštampala je sve te mejlove, kupila slatkiše i zaputila se u svoj šator. Nedugo posle toga, zapalila je sve poruke od dečka, zapalila je šator i sebi je ispalila hitac iz puške u glavu. Patolog je zaključio da je Lavena počinila samoubistvo i na tome je njihova istraga stala.
Porodica nije poverovala u zvaničnu priču. Govorili su da ranije nije bila depresivna, a samo dan ranije je pričala kako će se vratiti kući pre Božića.
Vojska je vratila telo porodici u Americi i tu je priča dobila neočekivan zaplet. Njen otac primetio je da joj je nos slomljen i da ispod šminke još uvek krije modrice po licu. Nakon što su proveli ličnu istragu, otkrili su zaista uznemirujuće detalje.
Njeni zubi su bili polomljeni, usnica joj je bila rasečena, a pronađeni su tragovi kiseline na područu prepona. Čak ni smrtonosna prostrelna rana nije odgovarala onome što je vojska pričala. Patolog u SAD-u rekao je da veličina rane nikako ne odgovara kalibru metka za pušku, već da je puno veća verovatnoća da je ubijena iz pištolja. Ni položaj rane nije odgovarao samoubistvu.
Na rukama je imala rukavice i kada su ih skinuli, videli su da ima teške opekotine. Fotografije s mesta zločina pokazale su ugrize po gornjem delu tela, a i postojao je trag krvi koji je vodio u šator. Kad se uzme u obzir i kiselina u preponama, pretpostavljali su da ju je neko silovao i ubio pa je zatim pokušao da ukloni sve tragove zločina s tela ubijene.
Njen porodica i dalje je uverena da ona nije počinila samoubistvo, ali američka vojska nije pristala ponovo da otvori istragu i taj slučaj se i dalje vodi kao samoubistvo. U godinama nakon njene smrti porodica je pokušavala da natera vlasti da otkriju ubicu.
Međutim, kako je to ispričala advokatica Šeril Mekolum za jednu američku radio stanicu: "Vojska nije dovoljno brzo obavestila roditelje niti su pružili sve informacije. Jednostavno nemamo ništa čime možemo naterati vojsku da otvori istragu".
(Express.hr)