OVAJ BOŽIĆ NIKADA NEĆU ZABORAVITI: Aleksandar (20) pošao u šumu po BADNJAK, a onda je nastala DRAMA
Mladić Aleksandar Mitić (20) iz sela Lipovac osam kilometara udaljenog od Vranjske Banje, doživeo je pravu životnu dramu kada je na Badnji dan po snažnoj mećavi krenuo u šumu po badnjak.
Aleksandar je pokušao da iseče badnjak, ali mu se sekira zabila u nogu isekla mu patiku, i povredila tetive na nozi. Sa otvorenom ranom na desnoj nozi širine šest, a dužine 11 centimetara uz jako krvarenje on je pokušao da se gazeći dubok sneg vrati kući.
- Bila je tu neka grana koja mi je smetala pokušao sam da je odsečem, grana je bila zaleđena i kako ju je jak vetar pomerao umesto da nju presečem, sekira je odletela isekla patiku i zabila mi se u nogu. Pokušao sam da se uspravim i polako krenem prema kući. Podupirao sam se sekirom dvadesetak metara, a onda mi se smučilo oblio me je hladan znoj, pao sam i počeo rukama da se vučem kako bi se približio kući i dozvao ukućane oca, majku. Uspeo sam, čuli su me uneli u kuću skinuli patiku, čarapu i previli ranu i pokušali da zaustave krvarenje, ali meni je bilo sve gore i gore. Mogu samo da se zahvalim Bogu, vatrogascima i komšijama što su me spasili – priča Aleksandar.
Prema rečima njegovog zeta Saše Spasića koji je učestvovao u spasavanju šuraka sa vatrogascima, Aleksandar je u šumi bio potpuno sam kada se povredio, na mestu koje je bilo udaljeno od njegove kuće 400 metara...
- U takvom stanju nije uspeo daleko da stigne na nekih pedesetak metara do kuće mu je pozlilo pao je, pa je puzeći na rukama nastavio da se po snegu probija do kuće. Ukućani i komšije ukazali su mu pomoć, pokušavajući da ga na nosilima spuste do Vranjske Banje- priča Spasić.
Tek tada je počela da se odvija prava drama jer je to područije zahvatila snažna mećava sa snežnim nanosima visine i do dva metra. Aleksandra su na nosilima uspeli da prebace samo do kuće koja je bila nadomak njegove.
- Agonija je trajala sat vremena, a onda su me pozvali telefonom, jer se krvarenje nije zaustavljalo a on je počeo da se gubi. Pozvao sam Hitnu pomoć u Vranjskoj Banji, obavestio ih a onda sam i sam krenuo kolima da pomognem. Kola Hitne pomoći nisu uspela da se probiju, ja takođe, ostali smo zavejani bez ikakve šanse da nastavimo dalje. Odlučio sam da krenem peške probijajući se kroz nanose snega. U jednom trenutku i sam sam propao u smet visine dva metra jedva sam se izvukao. Prešao sam svega kilometar puta. Vratio sam se na mesto odakle vozila nisu mogla da se probiju. Zbog jakog vetra snežni nanosi ponovo su zatrpali put koji smo probiili. Pozvao sam Vatrogasno-spasilačku ekipu, a onda da sneg i nas ne bi zatrpao sišli smo u Vranjsku Banju da sačekamo vatrogasce. Bilo je jezivo nevreme. Vedran Tašković, komandant Vatrogasno spasilačke jedinice i ja krenuli smo saonicama da se probijamo kroz smetove do mesta gde se nalazio Aleksandar. Namučili smo se, jer su snežni nanosi bili sve veći. Na pet šest mesta imali smo prevrtanje saonica jedva smo se izvlačili. Sanke su jednostavno propadale u sneg. Tri sata smo se probijali po nemogućim uslovima do kuće u kojoj je ležao moj šurak. Snežna mećava, velika hladnoća otežavali su ovu neizvesnu situaciju u kojoj je bilo najvažnije stići što pre do povređenog. Čim smo stigli Vedran mu je ukazao prvu pomoć, vezao i stegao ranu kako bi zaustavio krvarenje. Aleksandar je bio potpuno modar, stavili smo ga na sanke, Vedran je krenuo ja iza njih zaglavljivali smo se na tri mesta i nekako uspeli da stignemo do Banje, odakle je kolima Hitne pomoći Aleksandar prebačen u ZC u Vranju. Povredio se ujutru u 10 sati a tek uveče u 23 sata je bio prebačen u vranjsku Bolnicu nakon 23 sata, jedva smo ga spasili. Dve jakne kojima mu je bila vezana noga bile su pune krvi – objašnjava Saša i dodaje da veliku zahvalnost duguju Vedranu Taškoviću, komandantu Vatrogasno spasilačke jedinice koji je pokazao i veliku hrabrost i požrtvovanost u spasavanju njegovog šuraka.
Aleksandar se nakon ukazane lekarske pomoći, ušivanja rane i primljenih infuzija oporavlja kod zeta i sestre u selu Davidovic. Kreće se pomoću štaka. Kaže da je na sreću sve dobro prošlo, ali da nikada neće zaboraviti Badnji dan, mećavu i odlazak po badnjak.
Vedran Tašković, komandant Vatrogasno spasilačke jedinice kaže da je spasavanje dvadesetogodišnjeg Aleksandra, bila jedna od najtežih intervencija koju su on i njegove kolege imale od kako je nevreme sa snažnom mećavom i niskim temperaturama zahvatilo ovo područje.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: Sibirska zima, armagedon na Dunavu!
(Tekst i Foto: T. Stamenković)