DB STOJI IZA SVIH POLITIČKIH UBISTAVA `90-IH: Ekskluzivna ispovest Ljubiše Ristića

Iza nerazjašnjenih ubistava devedesetih godina u Srbiji stoji Služba državne bezbednosti, otkriva u ekskluzivnom intervjuu za KURIR Ljubiša Ristić, nekadašnji lider Jugoslovenske levice.

Poznati pozorišni reditelj Ljubiša Ristić, ali i bivši predsednik JUL, stranke Mire Marković, svedok mračnog perioda u Srbiji s kraja devedesetih, otvoreno govori o razlozima ulaska u politiku, razlazu sa suprugom Slobodana Miloševića, političkim ubistvima dok je bio na čelu Jugoslovenske levice, ulozi Državne bezbednosti u tim likvidacijama. U intervjuu nedelje za Kurir govori da iza ubistva Zorana Todorovića Kundaka, Ivana Stambolića, Žike Petrovića, Pavla Bulatovića, Boška Peroševića stoji isti potpis.

- Zoran Kundak je među prvima ubijen jer je bio sjajan čovek. Imao je hrabrosti da se suprotstavi svima onima od kojih su drugi strahovali, bili zaplašeni ili spremni da se sklone ustranu. Preda mnom je urlao na Slobodana Miloševića da počne državu da mu vodi policija i da to može da košta glave i njega i celu zemlju.

Šta hoćete da kažete. Znate li onda ko stoji iza ubistva Kundaka?
- Svi oni koji su ubili i sve ostale, njih deset-petnaest koji su mogli da se skupe i suprotstave tom sistemu.

Ko? Državna bezbednost?
- Može i tako da se kaže. Ali, znate, ne postoji samo jedna služba. Ne postoji naša služba. Sve one su isprepletane.

Da razjasnimo, Kundak je ubijen po nalogu neke strane službe ili po nalogu DB?
- Na njegovom grobu sam rekao da znamo da je to političko ubistvo i da nije samo on u pitanju, isti projekat i isti ljudi stoje i iza ubistava kako Kundaka tako i Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, Žike Petrovića, Pavla Bulatovića, Boška Peroševića... Osnovna naša zabluda kad govorimo o tim stvarima jeste da uvek gledamo vrlo kratkovido, ono što se tog trenutka događa. Niko ne gleda unapred, kao što izvršioci to rade. Oni gledaju dve-tri godine unapred. To se unapred radi da bi se kasnije realizovalo nešto što je već planirano. Dakle, sva ubistva u to vreme su paradoksalna i protivrečna.

Ako je u pitanju projekat, da li je onda služba montirala navodnu ljubavnu aferu Mire Marković i Kundaka, a Milošević besan tražio njegovu likvidaciju?
- Oni su došli i to mi rekli u oči. To su bili ljudi iz Državne bezbednosti, koji su posle 2000. godine dolazili kod mene u pozorište. Pričali su da su išli okolo i puštali te glasine. I kako su od Zorana pravili tajkuna, bogataša, kriminalca. Zna se da su Ćuruvijine novine bile novine DB i da su stalno objavljivale da je on tajkun, mafijaš, bogataš... On je posle toga ubijen, a ja pitam gde su te njegove pare.

Pričalo se da je Žika Petrović ubijen jer je bio nezgodan svedok kad je reč o iznošenju para na Kipar.
- To nije bila tajna, država je to organizovala da bi mogao da se finansira rad u zemlji. On je verovatno imao neke veze s tim aferama u to vreme, nekim čudima, kanaderima...

Šta je s likvidacijom Pavla Bulatovića?
- Slušajte, ljudi stalno puštaju glasine da zavaraju trag. Kod tih stvari uvek ide neko spinovanje da se skrene pažnja u drugom pravcu. On je bio vojni ministar, njegovim ubistvom ozbiljno je ruiniran sistem. Ako u razmaku od nekoliko meseci ubijete ministra odbrane, pa predsednika vladajuće partije u Vojvodini Peroševića, a pre toga ubijete sekretara JUL... Tu nešto opasno smrdi, hoće da unesu strah. Direktan ishod toga je da jedna grupa zaplašenih i koristoljubivih promeni stranu. Tobože, 5. oktobra je milion ljudi na ulici. A u stvari imate jednu partiju, vojsku i policiju koja promeni stranu.

Za Peroševića se pričalo da je ubijen jer je hteo da se približi opoziciji i da je likvidiran po Slobinom nalogu.
- Uh-uh. Zar ne vidite da sve te priče liče jedna na drugu.

Na čelu DB tada je bio Jovica Stanišić. Da li je on naređivao ta ubistva ili ih je organizovao?
- Ne znam, ali ispričaću vam jedan detalj. Posle ubistva Kundaka, Stanišić me je zvao da dođem kod njega u kabinet i odmah je rekao da nije trebalo tu da se nađemo, možda meni nije prijatno. Ja sam odgovorio: „Ne, zašto, što bi meni bilo neprijatno, pa to je naša Državna bezbednost.“ Pre početka razgovora o bilo čemu, kazao sam mu otvoreno: „Da je Zoran Todorović ovde s nama, rekao bi da ste ga vi ubili.“ On je samo ćutao, bilo je to dugo i neprijatno ćutanje, bio je šokiran. Kad se pribrao, samo je kazao: „Da, ja znam da bi on to rekao...“ On je meni tada rekao da DB po formaciji ne treba da se bavi tim ubistvom, ali da možda postoje neke političke pozadine i da on hoće da čuje šta ja mislim o tome.

Zašto je baš vas zvao?
- Nije samo mene, zvao je i Hadži Dragana Antića. A zašto je baš mene zvao, ne znam. Morate njega da pitate. Inače, Stanišić je bio više istaknut u očima javnosti, ali tu postoje i druge linije, a posebno ta vojna. Znate li vi da u istoriji sveta nije zabeleženo da načelnik Generalštaba Vojske Srbije i šef DB rade za strane službe. To je izdaja, to su izdajnici zemlje koji su u vreme kad je država bila u teškoćama prihvatili saradnju s onima koji su želeli da nas kontrolišu spolja. Tu ne mislim samo na Stanišića već i na tadašnjeg načelnika Momčila Perišića. On je uhvaćen i snimljen s papirima koje predaje Amerikancima, a što se Stanišića tiče... Ma dajte, molim vas, ko je pisao Haškom tribunalu da je odlično sarađivao. Američka centralna obaveštajna agencija.

Činjenica je da ste svedok tih događaja iz devedesetih. Mislite da će se ikad otkriti istina o svim političkim ubistvima?
- Što se mene tiče, ta knjiga je zatvorena, ja znam. Zorana su ubili oni koji su pripremali promenu vlasti u Srbiji, spolja i iznutra. Oni su ubili i Ćuruviju, koji se vratio iz Amerike s ozbiljnim mandatom da osnuje političku partiju, koji je u to uvukao i Aleksandra Tijanića i Bogdana Tirnanića. Tu je i zastrašivanje Vuka Draškovića tim tobože atentatom u Budvi. Ostao sam živ jer sam bio autsajder.

Miloševića ste prvi put sreli 1995, kad vas je Mira Marković zvala da dođete na čelo Jugoslovenske levice.
- Jeste, Mira me je zvala da se pridružim u toj stvari, a on mi je kuvao kafu u vili u kojoj su živeli. Ali, uvek ponavljam, JUL je osnovao Milošević, a ona me je zvala da tu pomognem. Uvek pravim vic i kažem da sam ja bio predsednik JUL, a nisam bio njen član... Mirin kišobran.

Onda se desio 5. oktobar i vi se od tada niste čuli?
- Verujem da je Miri rečeno da sa mnom ne kontaktira.

Ko joj je to rekao?
- Ne znam, samo znam da ju je Montgomeri ispratio na avion za Moskvu, a Rusi je tamo dočekali i primili. Pa vi procenite. Ona je žena u užasnoj situaciji, to je tužna priča. Nisam ljut na nju, poštujem njen život i tu situaciju.

Šta mislite o svojim bivšim partijskim drugovima Aleksandru Vulinu i Milovanu Bojiću?
- Vulin je tada bio mlad, perspektivan političar, ali nismo sarađivali. Bojić je sposoban čovek, napravio je najbolju bolnicu, organizovao je prve transplantacije jetre i srca, što je bilo nečuveno za to vreme.

Jednom prilikom ste se baš obrušili i na Sašu Radulovića?
- On je nešto užasno, on je jedna pojava nezapamćena! Za to kratko vreme dok je bio ministar privrede uspeo je da natera sve sudove da nas izbace iz šećerane. Vučić je ubrzo shvatio s kim ima posla, šutnuo ga je napolje iz Vlade, i sad on izigrava neku opoziciju. A u stvari pomaže vlasti, jer takvo ludilo je korisno za vlast.

Šta mislite o Aleksandru Vučiću?
- On je sposoban političar i ume da primeni neke političke tehnike koje su veoma efikasne.

Zašto ste protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju?
- Nikad nećemo tamo ući jer se nalazimo na mestu gde se prelamaju interesi velikih sila. Rusiji, a ni Americi nije prirodno da se jedno tako važno strateško mesto kao što je Srbija veže za EU, s kojom i jedni i drugi imaju problema.