"Mi smo jedinstveni. Većina naših klijenata su bogati i poznata, od visokih zvaničnika do slavnih ličnosti. Najbitnija stvar je tajnost i uspostavljanje sistema koji čuva takve klijente", priča jedan od osnivača kompanije World Protection Group Kent Mojer.
On se za Ozy pohvalio se da ima čitav sistem koji njegovim radnicima omogućava da u bilo kom trenutku identificikuju moguće pretnje klijentima. Dovoljno je samo ukucati nečije ime u sistem i pedesetak vrsta pretnji iskoče na ekranu, od otmice do uragana ili ubistva.
"Recimo da neki klijent odluči da odsedne u hotelu u Meksiku. Istog trenutka mogu da proverim nivo sigurnosnih rizika u krugu od pedesetak kilometara", kaže Mojer. On često naglašava važnost informacija.
"Više od 80 odsto zaštite osoba temelji se na informacijama, a više od 80 odsto takvih informacija javno je dostupno", rekao je Mojer. Priseća se da je u vreme eksplozije u Bostonu pratio 144 različite vesti o mogućim počiniteljima, o svim okolnostima eksplozije i mogućim novim napadima.
Mojer kaže da se najviše ponosi činjenicom da njegovi zaposleni maltene nikada ne povlače oružje.
"Oružje je najmanje koristan alat u bezbednosti. Ako dobro odradiš posao, nikad nećeš ni morati da koristiš oružje. Već si izgubio ako moraš da potegneš oružje", priča Mojer. Njegov uzor, kaže, je američka tajna služba.
"Već 20 ili 30 godina nisu ispalili ni jedan metak, jer na kraju krajeva, sve je stvar informacija", kazao je Mojer. Za sebe kaže da ipak malo odskače od kolega. Otkako se počeo baviti poslom obezbeđivanja, njegova uža specijalnost je zaštita bogatih klijenata. Seća se da je ostao bez novca nakon razvoda. Škola borilačkih veština koju je nedugo posle razvoda osnovao nije poslovala baš najbolje i trebao mu je drugi posao za preživljavanje.
"Prvi posao bio mi je kod Hjua Hefnera i čuvanje Plejboj vile. Bila su četiri čuvara čitavo vreme, a mnoštvo policajaca bi dolazilo van radnog vremena pa su se menjali", kaže danas znatno bogatiji Mojer.
Ispričao je da ga je šokiralo što nije bilo nikakve borbe dok je čuvao bogatog Hefnera.
Malo ga je iznenadilo i to što se maltene niko među telohraniteljima nije bavio obaveštajnim poslovima, niko ne prikuplja informacije. Veliki uticaj na njegovu karijeru imao je i rad za fabriku u vlasništvu bivših šefova tajne službe. Nakon što su oni zatvorili svoju losanđelesku podružnicu, on je video svoju priliku i pokrenuo je kompaniju koja će primeniti sve što je on naučio.
"Ako me pitate koliko sam puta pretukao nekoga, odgovor je nijednom. U 16 godina, koliko se bavim ovim poslom, nijednom se nije ništa dogodilo. Moj stav je da moram biti 100 odsto tačan i 100 odsto u pravu", bez imalo skromnosti ispričao je Mojer svoj stav o pravoj zaštiti bogatih i slavnih.
(Express.hr)