Srbija mora da ima plan za povratak bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju ukoliko bezbednost Srba bude bila ugrožena.
Ukoliko se kosovski Albanci odluče za nasilno zauzimanje severa KiM, Srbija mora da bude spremna na odbranu svojih sunarodnika — složni su predstavnici Beograda, ali i analitičari koji su govorili za Sputnjik.
Izlazak specijalnih kosovskih snaga ROSU i pripadnika KPS-a na administrativnu liniju, u suprotnosti je sa dogovorom Beograda i Prištine, potvrđuje i vojni analitičar Dragan Krsmanović. Međutim, prema njegovim rečima, to nije ništa čudno.
„To je njihov manir ponašanja. To je sistemsko kršenje svega što je dogovoreno. Oni u dogovorima uvek pronalaze nešto što je sporno i što bi mogli iskoristiti kao pukotinu za svoje delovanje“, objašnjava Krsmanović.
Srbija kao ozbiljna država treba da ima razrađen plan za povratak njenih snaga bezbednosti na KiM, u skladu sa Rezolucijom 1244, ukoliko interesi Srba na KiM budu životno ugroženi, kao što je to bilo 2004, kaže Dragan Krsmanović.
Milovan Drecun, predsednik odbora za KiM u Skupštini Srbije, kaže da „kada sa dugim cevima, blindiranim vozilima krenete da sprečite slobodu kretanja srpskog naroda, onda ne možete da kažete da ste za dijalog“
Kosovske vlasti pokazale su da je kosovsko društvo fašizovano društvo, koje nije u stanju da živi sa bilo kim drugim, kaže analitičar Aleksandar Pavić. Iako je na KiM proklamovana multietničnost, očigledno je da je to laž, a kosovski Albanci žele da etnički očiste južnu srpsku pokrajinu propagirajući mržnju prema svima koji nisu Albanci.
„Sloboda kretanja nije stvar normalna samo unutar neke države, nego svuda u svetu. Problem je prištinskih vlasti što jedan običan putnički voz nije mogao da se kreće svojom uobičajenom trasom, s tim što je ovaj put krenuo iz Beograda umesto iz Kraljeva“, kaže Pavić. EU, posrednik u pregovorima Beograda i Prištine, nije se oglašavala, osim šturim saopštenjima da Brisel pažljivo prati razvoj odnosa između Beograda i Prištine, kao i da sve sporove treba da reše međusobno, u duhu normalizacije odnosa. „EU je jedan od glavnih sponzora nezavisnosti Kosova i njihovi interesi su identični, mi tu ne možemo računati ni na objektivnost, niti na pravo kako ga mi tumačimo“, objašnjava Krsmanović.
Ni Aleksandar Pavić ne vidi način da se pristup Brisela kosovskometohijskom problemu promeni, jer briselski dijalog je bio u funkciji iznuđivanja ustupaka od Srbije. Briselski sporazum je nešto što je grborođeno ni vreme ga nije ispravilo, kaže Pavić.
„Ne vidim u Briselu bilo kakav kapacitet da se izvrši pritisak na Prištinu, barem dok u Belu kuću ne bude ušao novi predsednik, Donald Tramp. Ako tada postane jasno da je nova američka administracija ozbiljna u svojoj politici da je neprijatelj broj jedan u svetu islamski ekstremizam i terorizam, može da se desi da će Brisel odjednom početi da na vlast u Prištini gleda onako kakva ona jeste, a to je leglo mafije, terorizma i ekstremizma. Onda bi se tek mogla očekivati briselska podrška stavu Srbije da mora da postoji sloboda kretanja i da nikakvi ekstremisti, bivši i sadašnji teroristi ne smeju da ometaju osnovna ljudska prava“, naglašava Pavić.
I predsednik parlamentarnog odbora za KiM Milovan Drecun smatra da treba sačekati i videti kako će se ponašati buduća američka administracija, jer od toga, prema njegovim rečima, zavisi budući razvoj događaja na KiM i oko njega. Što se Brisela tiče, Drecun smatra da, kao pokrovitelj dijaloga, Brisel treba i da ga zakaže, ali pre toga, kaže, treba da se za tako nešto stvore uslovi.
Bonus video
Prelazi sa KiM tanka linija za sukob
(Sputnjik)