GORDAN MIHIĆ: Duša me boli kad gledam svoje filmove
Ljudi koji su bili uz mene i s kojima sam napravio ostvarenja poput „Vrana“ i „Kad budem mrtav i beo“ nestali su, nema ih više, zato mi je teško, kaže scenarista
- Odavno ne gledam svoje stare filmove, ne zato što nemam vremena za to, već zato što mi je jako bolno da gledam te stvari. Ljudi s kojima sam stvorio „Vrane“ nema više. Ostale su dve glumice i glumac. O filmu „Kad budem mrtav i beo“ da i ne govorim - kaže Mihić.
On je istakao da je država tada, za razliku od današnje situacije, ipak ulagala u umetnost.
- U vreme kada smo mi pravili filmove, 20 godina posle Drugog svetskog rata, država je finansirala ostvarenja kakva su „Kad budem mrtav i beo“ i „Buđenje pacova“. Mi nikad nismo tražili novac. U potpunosti nam je bilo pokriveno sve. Država je finansirala filmove koji su na neki način bili protiv nje - istakao je Mihić i nastavio:
- Ja sam u 29. godini imao 11 igranih filmova i tri TV serije. Dajte mi vi danas mladog čoveka koji može da kaže da ima dva igrana filma do 30. godine. To je bilo vreme na koje svi bacaju drvlje i kamenje. Ja ga ne glorifikujem, ali su u tom vremenu postojali ljudi koji su u strukturama vlasti bili snažno za slobodu umetnosti, koji su nam mnogo pomagali i kojima smo mi bili večno zahvalni. Taj isti Žika Pavlović je rekao da je to vreme bilo Periklovo vreme. Da li ćemo opstati? Mislim da hoćemo, ali ćemo morati da se borimo za to. Uostalom, kao što je Gete rekao: „Samo onaj zaslužuje slobodu i život ko se svakodnevno bori za njega“.
Na pitanje da li će Kustendorf s konceptom koji se protivi industriji zabave ipak opstati, scenarista kaže da veruje da će uvek postojati ljudi koji će „osećati i misliti na drugačiji način od potreba glavnog toka“.
- Površna, banalna umetnost je preuzela glavne tokove. Nazvao bih to udruženim zločinačkim poduhvatom svih mogućih televizija, koje prave rijaliti šou i besmislene programe koji ugrožavaju svako ljudsko dostojanstvo, koji se ne bave nikakvim egzistencijalnim pitanjima nego prosto najprostijom, najvulgarnijom zabavom - smatra Mihić.
Borba za opstanak
On apostrofira da nasuprot tome postoji Kustendorf, koji „vraća nadu u to da će nešto što je dobro ipak ostati“.
- Nije prvi put da se postavi pitanje šta će biti s nama u budućnosti. Čovečanstvo je uvek bilo na ivici kataklizme pa se izvuklo. Mislim da ćemo se izvući iako su se teški mračni oblaci nadvili nad nama. Vlada nasilje, vlada nepoštovanje ljudskog dostojanstva, vladaju sila i nepravda, ali sve ima svoj tok i kroz istoriju se pokazalo da se takve stvari ipak pobede i nestanu. Svet počiva na ljudima koji veruju u ljubav, u nešto što je pravi razlog za opstanak - zaključuje Mihić.
Istina
DRŽAVA JE FINANSIRALA FILMOVE CRNOG TALASA
Veliki dramski pisac se osvrnuo i na crni talas i cenzuru.
- Mladi moraju da veruju u čuda, u nemoguće. Mi smo tako verovali kad smo stvarali „Vrane“. Vera je strašno važna u našem poslu. Verovali smo da smo mogli da se odupremo vladajućoj estetici. To je bilo vreme stvaranja crnog talasa. Filmovi su naišli na žestoke reakcije javnosti, ali ne tako jake da spreče snimanje. Koliko god bilo takvo vreme, država je plaćala da se naprave filmovi koji su protiv nje. Dajte mi sad taj paradoks. Gde je danas ta hrabrost državne uprave da uloži u takav projekat - objasnio je Mihić.
Kusturica
KUSTENDORF JE NOJEVA BARKA
Osnivač Kustendrofa i reditelj Emir Kusturica otvorio je juče izložbu koja predstavlja istoriju ovog festivala od njegovog nastanka do danas.
- Ovaj festival je postao kulturna Nojeva barka u svetu u kome diktat nalaže da mu kultura ne treba, u svetu u kome je Endi Vorhol bolji od Mikelanđela. Mi smo se skupljali i na ovom terenu ispunjavali svoje umetničke snove. Kada pogledate ove plakate, lako možete da vidite da taj dizajnirani ukus ne pripada trećem svetu u kome je vulgarnost karakteristika, a nikako finoća - poručio je reditelj.
Mona Cukić