Doba vlasti nacista bilo je vreme velikog napretka, pa je tako bilo i u arhitekturi, a ovih 10 građevina i danas su podsetnik na njih
Nacistička vlast je na čelu s Adolfom Hitlerom videla arhitekturu kao način nametanja straha i poštovanja. Hitler je poput brojnih drugih Nemaca imao veliko poštovanje prema antičkom svetu, posebno prema Rimu i Grčkoj.
U vreme kad se svet menjao velikom brzinom, osudio je avangardni pokret kao degeneričan, pa je od svog glavnog arhitekte Alberta Spira tražio izgradnju samo konzervativnih građevina koje su ulivale strahopoštovanje.
Iako brojne od tih građevina nisu preživele bombardovanja Drugog svetskog rata, neke su bile pošteđene od uništenja i ostaju kao bolni podsetnici moći totalitarnog režima.
10. Olimpijski stadion u Berlinu
Dom najozloglašenijih Olimpijskih igara u istoriji sagrađen je na temeljima Dojče stadiona u šumi Grunevald. Letnja Olimpijada je dogovorena u Berlinu 1916. davno pre nego što je Hitler došao na vlast, ali je odložena do 1936. zbog Prvog svetskog rata i ekonomske krize.
Hitler je u njoj video odličnu priliku za propagandu koja će dokazati nemačku superiornost i povezati nemački narod s Grcima. Arhitekti stadiona su bili Albert i Verner Marč, sinovi Ota Marča koji je trebalo da vodi projekat pre nego što je Hitler postao kancelar.
Gradio se od 1934. do 1936, a kad je stadion završen, zauzimao je oko 1,32 kilometra kvadratna. Sastojao se, od istoka prema zapadu, od Olimpijastadiona, Maidelda (s kapacitetom od 50 hiljada ljudi) i Valdbune amfiteatra (s kapacitetom od 25 hiljada ljudi) kao i sa dodatkom brojnih pokrajinskih zgrada za razne sportove na severnom delu.
Iako su nemački sportisti pokupili najviše nagrada na Olimpijskim igrama 1936. uspeh Afroamerikanca Džesija Ovensa koji je osvojio 4 zlatne medalje u trčanju razbesneo je Hitlera. Danas je taj stadion dom fudbalskog kluba Herta BSC.
9. Olimpijsko selo Berlin
Kao dodatak ogromnom stadionu sagrađeno je Olimpijsko selo 1934. i nalazi se u zapadnom delu Berlina, u Vustermarku. Selo se nalazilo 30 kilometara od centra grada i u njemu su se nalazili kreveti na dva sprata, prostorije za ručanje, bazen i dvorane za trening.
U selu je bilo smešteno oko 4000 sportista iz celog sveta tokom Olimpijade, a u Drugom svetskom ratu koristili su ga kao bolnicu za ranjene vojnike Vermahta. Kada su ga 1945. godine preuzeli Sovjeti, pretvorili su ga u vojni kamp, a neki tvrde da ga je koristio KGB za mučenja. Planira se modernizacija tog mesta i pretvaranje u muzej.
8. Letnjikovac Prora
Prora je letnjikovac na plaži na nemačkom ostrvu Rugen. Izgrađen je u sklopu projekta "Snagom do radosti" negde između 1936. i 1939. Projekat je bio osmišljen kao promocija prednosti nacionalsocijalizma i tridesetih godina je bio najveći turistički operater na svetu.
Odmaralište je osmislio Klemens Kloc koji je pobedio na takmičenju koje su organizovali Hitler i Spir, a u projekat je bilo uključeno oko 9 hiljada radnika. Centralna zgrada je duga 4,5 kilometara i nalazi se na 150 metara od mora. Uključuje osam stambenih blokova, bazene za plivanje i bioskop, a odjednom može primiti oko 20 hiljada gostiju.
Međutim, kada se rat završio, odmaralište je prešlo u ruke Sovjeta koji su ga pretvorili u vojnu bazu, a kasnije kad je osnovana istočno nemačka armija 1956. za smeštaj vojnih jedinica. I danas postoji na ostrvu Rugen, relativno očuvan, alči se ne koristi.
7. Oblakoderi Flak
Flak oblakoderi bili su betonske strukture korišćene za protivavionsku obranu i kao civilna skloništa od bombardovanja. U Berlinu su podignute tri takve strukture. Još tri su napravljene u Beču.
Neboderi su bili gotovo neuništivi, zbog čega ni naknadno nije postojala neka velika inicijativa za rušenjem - zahtevalo bi previše vremena i novca. Neke su naprosto napuštene, ali ostaju kao svedoci nekih puno mračnijih vremena.
6. Kompleks nacističke partije u Nurembergu
Rajhspartajtagsgelende pokriva područje od 28 kilometara kvadratnih i nalazi se na samom kraju Nuremberga. Bio je to dom brojnih javnih sastanaka nacističke stranke, a upravo je tamo Hitler održao većinu svojih ekstremnih govora.
Kompleks se sastoji od nekoliko struktura od kojih su neke izgrađene pre nacista, poput dvorane Luitpold i Dvorane slavnih nastale u čast heroja Prvog svetskog rata. Dizajn je inspirisan rimskim Koloseumom.
5. Muzej umetnosti
Haus der Kunst u Minhenu bio je Hitlerov lični hram koji je podigao prema sopstvenoj ideji lepote u umetnosti i otvorio izložbom Velika Nemačka Umetnička Izložba 18. jula 1937. Zgradu je dizajnirao Paul Ludvig Trust i smatra se prvim primerom nacističke arhitekture. Trust je uz Spira bio omiljeni Hitlerov arhitekta, a njegovi neoklasični dizajni bili su baš ono što je Hitler zamišljao budućnošću athitekture.
Igradnja je trajala od 1933. do 1937. i na otvaranju je ugostio 2000 istaknutih umetnika. Nakon rata, pretvoren je u menzu za američke vojnike, a kasnije je ponovo vraćen u svoju prvobitnu funkciju - održavanje izložbi. Podrum je pretvoren u noćni klub za elitu.
4. Ministarstvo vazduhoplovstva u Berlinu
Detlev-Roveder Haus je bio najveći kancelarijski prostor na svetu kada je izgrađen 1936. godine. Zgrada je najpoznatija po tome što je u njoj bilo Ministarstvo vazduhoplovstva, a dizajnirao ju je Ernst Sagebil, odgovoran i za dizajn aerodroma Tempelhof.
Zbog svoje gigantske veličine, pravi je primer nacističke arhitekture zastrašivanja. Ima betonski ojačani kostur, sedam spratova, 112 hiljada metara kvadratnih, 7 kilometara hodnika, 2800 soba, 4000 prozora i kada je otvorena u nju se uselilo 4000 birokrata.
Ipak, za njenu izgradnju je bilo potrebno samo 8 meseci jer su radnici radili u svim smenama, i za nedelje i praznike. Danas se u zgradi nalazi nemačko Ministarstvo finansija.
3. Baza za podmornice Keroman
Admiralu Karlu Donicu bila je potrebna baza na francuskoj obali Atlantskog okeana. Ozloglašena zgrada izgrađena je za nepunih godinu dana, od februara 1941. do januara 1942. u blizini grada Lorijen na poluostrvu Keroman. Bila je polazište brojnih vojnih operacija, a imala je kapacitet tajnog usidravanja čak 30 podmornica.
U bombardovanju saveznika baza je teško oštećena, ali ju je bilo gotovo nemoguće srušiti. Umesto toga, saveznici su srušili celi grad Lorijen kako bi prekinuli uvoz hrane i oružja.
Nakon rata, bazu je koristila francuska mornarica i posvećena je Žaku Stoskopfu, Nemcu koji je u njoj radio kao špijun za francuski Pokret otpora. Baza je napuštena 1997. i danas je turistička atrakcija.
2. NS Ordensburg
Ubrzo nakon preuzimanja vlasti, Hitler je odlučio da osnuje škole koje će obrazovati bolje kadrove odane ideologiji koju je zastupao.
Tako je 1934. nastao kompleks NS Ordenburg u kojem su se nalazile tri škole za elitu, s ciljem da vaspita buduće nacističke lidere. Zgradu je dizajnirao Herman Gisler, a kasnije su podignute još dve slične škole.
Posle pada Trećeg Rajha, zgrade su izgubile svrhu. Danas jednu od njih koriste Poljaci u vojne svrhe, a druge dve su turističke atrakcije.
1. Orlovo gnezdo
Kelštajnhaus ili Orlovo gnezdo kako su ga Saveznici zvali, izgrađeno je u bavarskim Alpima. Taj kompleks je bio luksuzno Hitlerovo izletište gde je proslavio svoj 50. rođendan. Izgrađeno je 1937. godine.
Ispod kuće postoji tajni tunel sa liftom koji vodi do velikog parkirališta 124 metra ispod. Njegova izgradnja je koštala današnjih 150 miliona evra i 12 radnika je umrlo tokom izgradnje. Benito Musolini poklonio je Hitleru kamin kao dar.
(Express.hr)