Predstavljamo događaje o kojima se već decenijama ne govori ili se prećutkuju
Beograd je bombardovan u četiri navrata od 6. do 12. aprila 1941. Poginulo je 2.274 ljudi. A već mesec dana kasnije odigrana je prva fudbalska utakmica! U nedelju 18. maja na teren su istrčali fudbaleri Jugoslavije i BSK. Posetilaca je bilo 8.000, kao pre rata, a nemački vojnici navijali su za BSK. O utakmici se pisalo nekoliko dana: „Iako naši igrači još nisu u predratnoj formi, ipak su na Nemce ostavili dobar utisak svojom igrom.“
Bioskopi i mediji
Velika je bila i posećenost filmskim predstavama. Radilo je 12 bioskopa, a projekcije su počinjale u 13 i 30, 15 i 30 i 17 i 30 sati: „Na prvu predstavu dolaze obično omladinci, na drugu oni iz udaljenih krajeva grada kako ne bi propustili policijski čas, a na treću gotovo samo stanovnici užeg centra.“ Prikazivani su avanturistički filmovi i melodrame, uglavnom nemačke produkcije. Američkih filmova nije bilo.
Posetioci bioskopa imali su velike šanse da, kad izađu iz sale, na ulici sretnu kamion marke „zaurer“ u sporoj vožnji. U njegovu su prikolicu, nalik na kutiju, crevom uvođeni gasovi iz auspuha i tako gušeni Jevreji - njih pedeset po jednoj vožnji od Starog sajmišta do Jajinaca, gde su bile iskopane rake.
Od kolportera kupovale su se dnevne novine Novo vreme, Obnova i Opštinske novine, nedeljnici Srpski narod i Naša borba, specijalizovani časopisi kao što su Prosvetni glasnik, Srpsko selo, Srpski radnik i slični, i humoristički list Bodljikavo prase. Objavljuju se vesti, politički izveštaji, ali i saveti domaćicama. Preporučuje im se da budu ekonomične, pa se, na primer, hvali spanać i daju recepti: savijača, punjeni krompir sa spanaćem i salata od spanaća.
Radio Beograd, pod imenom Vojnički radio Beograd, emitovao je vesti s fronta i naređenja vlasti, ali i muziku, a poslednja emisija („Vojnici sviraju za vojnike“) završavala se u 10 sati uveče. Na njegovim talasima prvi put je emitovana pesma „Lili Marlen“, koja će ubrzo postati najpopularnija pesma među nemačkim vojnicima širom sveta.
Centrala za humor
Obnovljen je rad Zoološkog vrta, uz žaljenje što su „neke životinje stradale u bombardovanju“, ali su Beograđani najmasovnije posećivali humoristička pozorišta. Najpoznatije se zvalo Centrala za humor, samo njihovu predstavu „Minut posle deset“ od aprila do juna 1943. gledalo je 50.000 Beograđana, a od juna do avgusta još 100.000!
Okupacione vlasti su na Terazijama, u centru Beograda, 17. avgusta 1941. obesile petoricu uhvaćenih komunista. Njihova tela su ostala da vise na banderama na kojima su plakati pozivali na konjske trke, a jedan svedok beleži: „Ulični radio-zvučnici prenosili su muziku Radio Beograda. Pred ‚Atinom‘, u bašti, sedeli su ljudi i žene, kao i svake nedelje i pijuckali svoja pića. Porodice, u šetnji, nedeljno obučene zaustavljale su se pred ovim prizorom, a majke su držale za ruke svoju decu koja su lizala kornete sladoleda i gledala začuđeno u obešene.“
NEMAČKI JEZIK BUDUĆNOSTI
U Beogradu su od 1941. organizovani brojni kursevi za učenje nemačkog jezika, a dnevne novine objavljivale su lekcije koje su garantovale „brzo savladavanje... tako da će onaj ko ne zna jedne reči nemačkog moći kao od šale da savlada osnove ovoga jezika, samo ako bude tome posvećivao nekoliko časova nedeljno“.
Sutra... 7 Srbi ustaški generali
Momčilo Petrović