Čuvenu sliku španskog slikara „Glava žene“ dala je porodica kolekcionara Eriha Šlomovića, kome ju je u nasledstvo ostavio ljubavnik iz Pariza, kaže kustos Leon Pogelšek
Njegova najpoznatija slika „Glava žene“ stigla je u tadašnju Jugoslaviju kao deo nasledstva koje je dobio kontroverzni jugoslovenski kolekcionar i trgovac Erih Šlomović.
- Šlomović je bio ljubavnik Ambroaza Volara, najuticajnije ličnosti umetničkog Pariza, čije smo deo kolekcije Pikasovih dela izložili. On je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1939, a svom prijatelju i ličnom asistentu testamentom je ostavio zbirku od 600 umetničkih dela. Pišem o tome i knjigu, gde će biti još zanimljivih detalja - kaže Pogelšek za Kurir.
Pred početak Drugog svetskog rata Šlomović se vratio u Srbiju sa dve trećine zbirke, a u njoj su bili slike Edgara Degaa, Ogista Renoara i Anrija Matisa, dok je ostatak sklonio u sef jedne strane banke. U Narodni muzej su stigle tek 1949. godine.
- Šlomović je izgubio život zato što je bio Jevrejin. Njegova dela su pronađena u selu Bečinama kod Varvarina, gde su između dva zida kuće zazidali umetničku zbirku. Bila su to dela francuskih impresionista i ona iz zbirke kneza Pavla Karađorđevića, a među njima se našao i Pikaso. Uspeli su da spasu više od 40 dela i 300 crteža - objašnjava veliki kolekcionar Pikasovih dela.
Španski slikar ostavio je iza sebe bogat opus.
- Nisam video tu sjajnu sliku „Glava žene“ u Narodnom muzeju u Beogradu. Svake nedelje dobijem ponudu da kupim nekog Pikasa. Njegova cena ide od nekoliko hiljada do više stotina miliona evra - zaključuje Leon.
Porodica Ambroaza Volara smatra da on nije poginuo, već da je ubijen, a uspeli su da ospore testament kojim je dela ostavio svom ljubavniku. Pravna bitka između porodica Volar i Šlomović trajala je skoro dve decenije. Presudom pariskog suda iz 2006, slike iz trezora banke pripale su naslednicima porodice Volar, a prodate su na aukciji.
Strašna slika naše kulture
MUZEJI BEZ GREJANJA ILI ZATVORENI
Kuća legata u kojoj su izložene Pikasove grafike nema grejanje. Druge državne galerije i muzeji ne rade zbog niskih temperatura i rekonstrukcije, a jedino nesmetano funkcioniše Etnografski muzej.
Ljubomir Radanov