1. „Što se bore misli moje“: Knez, ljubavnik i pesnik
Mihailo Obrenović, rođen 1823, a ubijen u Košutnjaku 1868, bio je knez Srbije u dva navrata: od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine.
Veza s rođakom
Isterao je Turke iz Srbije i udario temelje modernoj državi, ali u privatnom životu bio je manje uspešan. Kad se 1860. vratio na presto, pozivao je sestru od strica Anku da sa ćerkom Katarinom živi na dvoru kod njega. Knez je bio u nesrećnom braku s mađarskom kneginjom Julijom Hunjadi, koja ga je otvoreno varala, pa je bio pred razvodom. U isto vreme, zaljubio se u Katarinu, i bez obzira na rodbinske veze, saopštio nameru da se oženi njome. Ali, venčanju su se protivili srpski političari, a i Crkva je branila ženidbu s bliskom rođakom.
Između dve Mihailove vladavine Srbijom je vladao knez Aleksandar Karađorđević, a on je živeo u emigraciji, u Beču. U to vreme ispoljio je sklonost prema književnosti, kao i muzici. U Beču održava prijateljske odnose s Vukom Karadžićem. Njih dvojica zajedno su putovali u Berlin i boravili na obali Severnog mora, a tokom tih putovanja Mihailo piše pesme „Svetski putnik“ i „Molitva kneza srbskog Mihaila na bregu morskom“, koje su objavljene 1844. u Srpskom narodnom listu. Šest godina kasnije srpski knez će napisati i „Što se bore misli moje“, pesmu koja će ostati popularna do dana današnjeg.
Sve do 2003. verovalo se da je bila namenjena Katarini Konstantinović, a onda je u jednoj urušenoj somborskoj kući slučajno pronađen notni zapis melodije za ovu pesmu, kompozitora Alojza Kalauza. To je autentični dokument na 18 strana, štampan u Beču na francuskom jeziku, i na njemu je Mihailova posveta upućena Kleopatri Karađorđević. Kleopatra, rođena 1835, bila je ćerka kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside, i sestra potonjeg kralja Petra I Karađorđevića.
U februaru 1855. udala se za Milana, sina uglednog političara i predsednika vlade Avrama Petronijevića. Umrla je u banji Glajhenberg u Štajerskoj samo pet meseci posle venčanja. Njeno telo tada je balsamovano i položeno u porodičnu grobnicu grofa Vikenburga u Beču. Kleopatrin rođeni brat, kralj Petar, kad je došao na vlast, prebacio je njeno telo u kriptu u Topoli. Prve tri fotografije koje je u Srbiji u tehnici tablotipije uradio Anastas Jovanović bili su snimci Vuka Karadžića, Petra Petrovića Njegoša i Kleopatre Karađorđević.
Češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz, koji je u Srbiju došao 1843. i u Beogradu davao privatne časove klavira, komponovao je muziku na stihove „Što se bore misli moje“ za Kleopatrin 15. rođendan. Sredinom pedesetih godina 19. veka muziku za ovu pesmu komponovao je Kornelije Stanković i ta je melodija za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno pevana na balovima u Beogradu.
Tekst pesme:
Što se bore misli moje
Što se bore misli moje,
Iskustvo mi ćutat veli,
Bež‘te sada vi oboje,
Nek mi srce govori.
Prvi pogled oka tvoga,
sjajnom suncu podoban
plenio je srce moje,
učinio robom ga.
Da te ljubim, ah, jedina,
celom svetu kazaću,
sam od tebe, ah, premila,
ovu tajnu sakriću.
Momčilo Petrović