Učesnicima rijalitija "Parovi" večeras se pridružio Đurica Stankov koji je skupio hrabrost da u javnosti progovori o onome o čemu mnogi ćute.
Naime, Đurica je već 13 godina HIV pozitivna osoba i u vili rijalitija otkrio je sve kroz šta je prošao od trenutka kada je saznao da je zaražen ovim virusom!
"Tačno pre 13 godina sam saznao tako što sam otišao na rutinsko testiranje. Posao kojim sam se bavio zahtevao je redovno testiranje. Kako je došlo vreme da se testiram, nekako sam osećao da sa mnom nešto nije u redu. To se dogodilo u Budimpešti, lekar mi je rekao da mi je rezultat sumljiv i da moram da se vratim u Srbiju kako bih ponovo testirao to", rekao je on a onda otkrio i kako se osećao u tom trenutku:
"Osećao sam se užasno. Osobe se prvo susreću sa odricanjem, sa neverovanjem. Ne veruje čovek šta mu se dogodi. Imao sam osećaj kao da sve oko mene stoji a ja se vrtim u mestu, kao da sam sebi kopam rupu i propadam u nju. Nikog nisam zvao, bilo mi je na umu samo da što pre dođem kući. Sećam se da je bilo tmurno vreme, a mene je prolazilo milijardu misli dok sam putovao ka Beogradu. Čak i pomišljanje na samoubistvo."
Đurica je otkrio šta je prvo uradio po dolasku u Beograd i kako se suočio sa ovom bolešću.
"Bio sam uvek protiv kompjutera i tehnike ali prvo što sam uradio kupio sam svoj prvi računar da bih se informisao.
Otišao sam na infektivnu kliniku i kada sam video stanje u kom se zgrada nalazi, bio me je strah da uđem u tu zgradu. Plašile su me rešetke na klinici i mislio sam da ako se potvrdi da imam HiV, da će da me zatvore odatle. Rekoh kako, nikom nisam javio gde sam, tada već nisam imao roditelje, oni su mi umrli ranije ali baš sam se osećao postiđeno. Otišao sam u privatnu labaratoriju, sestra mi je rekla da je doktor rekao da se još jednom ponovi test.
U tom trenutku počnete da verujete da to nije istina. Na momenat mi se vratila nada. Sestra me uputila na studentsku polikliniku. Tamo svakog radnog dana mogu da se testiraju ljudi, ne samo studenti već svi, bilo koliko godina da ima. Mislim da oni imaju i najsavremenije testove. Prvo me je bio strah kada sam na vratima video natpis i ušao i video plakat na kom su se videle slike. Brzo sam se oraspoložio jer tu radi jedna divna doktorka. I onda se desi nešto još potresnije. Kada sam došao po rezultat, doktorka mi je rekla da mi je rezultat negativan. Međutim, na kraju tunela pojavljuje se sivilo."
Đurica je priznao i na koji način se on zarazio ovom bolešću:
"Ne znam konkretan trenutak. Svaki seksualan odnos koji sam u tom periodu imao bio je bez zaštite ali sa papirom od doktora. Ne krijem, često sam se ponašao neodgovorno. Bio sam porno glumac. Tu profesiju sam izabrao zbog sticaja životnih okolnosti, teškog detinjstva, bolesna majka o kojoj sam se brinuo..."
Ono što je problem u svakom društvu, bio je i Đurici problem. Mnogi prijatelji su mu od tog trenutka okrenuli leđa.
"Najbližim prijateljima, drugovima, poznanicima sam rekao još dok nisam dobio tačan rezultat, da postoji mogućnost da budem zaražen. Nikada nisam mislio da će se neko distancirati od mene, a desilo se da su mi upravo ti prijatelji okrenuli leđa. Nije me zabolelo što sam shvatio da mi nisu prijatelji pravi, nego ono što sam shvatio da tu informaciju nisu zadržali za sebe. Dok još nisam dobio rezultate, mislim da je pola Beograda znalo da ja imam HIV.Sa druge strane, pojavili su se ljudi koji su bili dosta dalje a našli su mi se u tim trenucima."
Ono što je u tim trenucima najteže bila mu je noć i trenutak kada legne da spava.
"Najteže je bilo kada želim da spavam, da se organizam smiri i utonete u san, u meni počne bura da se javlja. Onda čovek počne da razmišlja o samoubistvu i ne može da se stane. Samo se traže najbezbolniji načini za samoubistvo, a onda pred zoru shvatiš da voliš život i da želiš da nastaviš dalje.
Kada sam konačno, posle 2 meseca, dobio rezultat da sam HIV pozitivan, dogodilo se, za divno čudo, kao da mi je pao kamen sa srca. Najgore je bilo to iščekivanje", otkrio je Đurica.
Na samom kraju, Đurica je otkrio da, ma koliko je u nekim trenucima želeo da izvrši samoubistvo, sada na to nikada ne bi pomislio. Živi normalan život, ima partnere pored sebe, pomaže svima koji boluju od ovoga i ne plaši se smrti jer to će svakako doći jednog dana.