Predstavljamo priče o tome kako su napisani neki od najpoznatijih stihova
Tamo daleko, nastala u vreme Prvog svetskog rata, dugo je smatrana nacionalističkom, a njeno pevanje u kafanama milicija je tretirala kao nacionalističku provokaciju. Priča o njenom nastanku zapletena je, i još nije sasvim ispričana...
Sporni autori
Stela Franklin, australijska književnica, koja je 1917. stupila u Bolnicu žena Škotske na Solunskom frontu, piše da „Srbi stalno pevaju ‚Tamo daleko‘, tužnu pesmu o selu, devojci, o zemlji...“.
Kao autora ove pesme, istraživači su označavali Milana Buzina, kapelnika Drinske divizije, Dimitrija Marića, lekara Treće poljske bolnice Šumadijske divizije, i Mihaila Zastavnikovića, učitelja iz Negotina, ali je najverovatnije da je njen tvorac Đorđe Marinković iz Korbova kod Kladova. Dokaze koji potkrepljuju ovu tvrdnju skupio je i predočio hroničar istočne Srbije Ranko Jakovljević iz Kladova.
Đorđe Marinković rođen je 1891. u Korbovu, srez kladovski, na severoistoku Srbije, od oca Jona, poljoprivrednika, i majke Flore. Imena roditelja upućuju na njegovo vlaško poreklo, a on je kršten u korbovskom pravoslavnom hramu. Po sećanju najstarijeg meštanina Korbova iz 2006, imao je braću Milana i Dragutina, sahranjene na tamošnjem groblju. Jedan Marinkovićev savremenik pričao je da su Đorđa, „kao siromašnog dečaka koji divno svira, zatekli na obali, prolazeći tuda brodom, neki ugledni Beograđani; njegov talenat toliko im se dopao da su izdejstvovali da se školuje u prestonici“. Đorđe Marinković u orkestru Kraljeve garde svirao je prvo bubanj, a potom žičane instrumente i flautu.
Na Solunskom frontu slučajno je saznao da Arnauti spremaju atentat na kralja Petra, pa je od kralja, kome je to javio, za nagradu dobio pasoš. Otputovao je u Francusku, gde se već dvadesetih godina prošlog veka proslavio kao kompozitor šansona i profesor citre. Njegov udžbenik za sviranje na ovom instrumentu i danas je moguće kupiti na sajtu Amazon.com.
Nelogičan stih
Pedesetih godina prošlog veka Marinković je dobio sudski proces protiv naslednika učitelja Mihaila Zastavnikovića, koji je takođe polagao pravo na autorstvo pesme „Tamo daleko“. Zastavniković je pesme koje je čuo „obrađivao“ ili „prerađivao“ i takve potpisivao svojim imenom, pa je tako štampao kao svoju „Kreće se lađa francuska“ i jednu verziju „Tamo daleko“ koje je čuo na Solunskom frontu. U njegovoj pesmi je onaj čuveni nelogični stih „Tamo daleko, daleko kraj mora, tamo je selo moje, tamo je Srbija“...
U arhivi Njujorka nedavno je pronađen zvučni snimak sahrane Nikole Tesle iz 1943. Nad mrtvim Teslom svirao je njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu, i to po Teslinoj želji - prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija“, a onda pesmu „Tamo daleko“.
TAMO DALEKO
(kako se pevala na Solunskom frontu)
Tamo daleko, gde cveta limun žut,
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo gde Drina uništen kvasi gaj,
Tamo su moji dvori i mili zavičaj...
Momčilo Petrović