Ispod jednog univerziteta zakopane su brojne vrednosti s opisima života sredinom dvadesetog veka.
Vremenske kapsule obično su mali kontejneri sa tek nekoliko predmeta, ali ispod univerziteta Ogltorp u saveznoj državi Džordžiji, krije se prava vremenska soba. Ali nije samo sadržaj sobe zanimljiv. Čitava priča o nastanku je neverovatno intrigantna.
Kao i svaka zanimljiva priča, tako i ova ima kontraverzi. Tornvel Džejkobs, dugogodišnji predsednik univerziteta izvorno je osmislio čitavu ideju vremenske kapsule.
Počeo je s planovima za svoju vremensku kapsulu već 1937. godine, čitave dve godine pre nego je Vestinghaus "ukrao" njegovu ideju i 1939. godine postavio prvu vremensku kapsulu ispod Svetskog sama u Njujorku.
Svaka vremenska kapsula otvara se u određeno vreme, a Džejkobsova bi trebalo da se otvori 8113. godine. Izvorno je hteo da zatvori kapsulu na 6.000 godina, ali egipatski kalendar je promenio planove. Naime, stari Egipćani počeli su beležiti vreme 4241. godine pre Nove ere i ako kapsula zaista preživi do 8113. godine, datum zatvaranja predstavljaće tačnu sredinu ljudske istorije.
Sama kapsula duga je 6 metara, visoka tri i široka tri metra. Izgrađena je u preuređenom bazenu za plivanje, ali kao unutrašnjost su odabrane emajlirane pločice umesto običnog betona, a vrata od nerđajućeg čelika su kasnije zavarena.
Unutra se nalaze neke od najvažnijih svetskih relikvija. Spakovano je više od 640.000 stranica materijala: od primerka Kurana do scenarija legendarnog filma Prohujalo s vihorom. Nalaze se i neke zaista praktične stvari kao što je sprava namenjena učenju engleskog, za slučaj da jezik izumre do vremena otvaranja. Džejkobs je postavio i nekoliko slavnih komada nakita, ali je za svaki slučaj postavio replike kako ne bi neki lopovi provalili u sef i tako uništili njegovu ostavštinu.