Odbijanje Vrhovnog suda Velike Britanije da Škotskoj odobri glasanje o pokretanju istupanja Velike Britanije iz Evropske unije (Bregzit), navelo je Škote koji se zalažu za nezavisnost te oblasti, da razmotre mogućnost organizovanja novog referenduma, ocenila je večeras agencija Frans pres.
Vrhovni sud Velike Britanije ocenio je u utorak da britanska vlada ne može da aktivira Član 50 Lisabonskog sporazuma o pokretanju Bregzita, ako se prethodno ne konsultuje s parlamentom.
Sud je istovremeno ocenio nepotrebnim konsultacije s lokalnim parlamentima Velsa, Severne Irske i Škotske.
Škotski separatisti su tu sudsku odluku ocenili kao uvredu, smatrajući da je povredom suvereniteta Škotske i potcenjivanjem postojanja četiri konstitutivna naroda Ujedinjenog Kraljevstva.
"Danas su Škotska, kao i Vels i Severna Irska, prestali da postoje", izjavio je član Škotske nacionalne partije (SNP) i dodao da su to sada samo "regioni za jednu Veliku Britaniju gde Engleska dobija ono što ona želi".
Odluka suda je izazvala nezadovoljstvo premijerke Škotske, Nikole Sterdžon koja je u nekoliko navrata tražila glasanje škotskog parlamenta o nameri Londona za pozivanje na Član 50 Lisabonskog sporazuma, ponavljajući da je Škotska na referendumu 23. juna 2016. glasala protiv Bregzita i za ostanak zemlje u EU.
Organizovanje referenduma o nezavisnosti Škotske ipak nije izvesno, jer se britanska premijerka Tereza Mej tome protivi, a na glasanju o tome 2015. godine 55,3 odsto građana je glasalo protiv nezavisnosti Škotske.
Kraljevina Škotske je bila nezavisna država do 1. maja 1707. godine, kada je ukazom o ujedinjenu ušla u zajednicu s Engleskom čime je nastalo Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije.
(Beta)