BEOGRAD - Broj korisnika socijalne pomoći u Srbiji u poslednjih godinu dana povećan je za 23 odsto, od narodnih kuhinja zavisi više od 40.000 građana, a iz Crvenog krsta Srbije (CKS) upozoravaju da su potrebe i veće.
Zabrinjavajući je, međutim, kako ukazuju u Crvenom krstu i Ministarstvu rada i socijalne politike, podatak da je među korisnicima narodnih kuhinja i socijalne pomoći veliki procenat dece, odnosno porodica sa decom.
"Narodne kuhinje u Srbiji sada imaju skoro 31.000 korisnika, to su najugroženiji među ugroženima. Njima je topli obrok koji tamo dobijaju često i jedini obrok dnevno", rekla je generalni sekretar CKS Vesna Milenović.
Kako je istakla, kada bi se malo proširili kriterijumi, što je i potrebno učiniti ukoliko bude bilo finansijskih mogućnosti, taj bi broj možda bio i duplo veći.
Zbog velikog broja korisnika narodne kuhinje u Smederevu, koji se u odnosu na 2011. godinu i na nivou Srbije povećao, Crveni krst u tom gradu je odlučio da u svom restoranu građanima ponudi kuvana jela za samo 95 dinara.
Milenović je kazala da taj restoran, gde se dnevno pripremi između 100 i 300 obroka, radi već četiri meseca, a gost može biti svako bez obzira na visinu primanja, zaposlenje, godine.
"Potreba za sličnim vidom podrške sigurno postoji i u drugim gradovima. Troškovi za hranu su veliki - istraživanja su pokazala da prosečno tročlano domaćinstvo na hranu mesečno troši 20.000 dinara", ukazala je Milenović.
Teoretski, postoji mogućnosti da se i u drugim delovima Srbije pri Crvenom krstu otvore restorani gde će se obrok prodavati za 95 dinara, ali kako je rekla, treba prevazići ekonomska ograničenja.
Ona je podsetila da ni obuhvat programa narodnih kuhinja nikada nije zavisio od realnih potreba, već od finansijskih mogućnosti i kao primer navela, da je 1999. i 2000. godine, kada je rad narodnih kuhinja finansirao Međunarodni komitet CK bilo 100.000 korisnika.
Milenović je ukazala da dve trećine među korisnicima čine maloletnici, među kojima je oko 10.000 dece do 13 godina, uglavnom onih čiji su roditelji tokom tranzicije ostali bez posla.
CKS će, podvukla je, nastaviti da se bori za program narodnih kuhinja, jer se procenjuje da godine koje dolaze neće baš brzo doneti povoljnu promenu ekonomske situacije.
"Nadam se da će i nova vlada to imati u vidu. Za ove stvari mora biti sredstava", poručila je Milenović, podsetivši da su iz budžeta za ovu godinu obezbeđeni osnovni artikali za pripremu jela u narodnim kuhinjama.
Prema njenim rečima, Vlada Srbije se opredelila da pomogne i građanima koji nisu korisnici narodnih kuhinja i u narednim mesecima će porodice u 105 ugroženih opština dobiti paketa hrane i higijenskih sredstava.
"Za nabavku 41.540 paketa obezbeđeno je oko 166 miliona dinara. U toku su pripreme paketa i pakovanje, a biće pokrivene one opštine čiji je stepen razvoja ispod republičkog”, naveo je u izjavi Tanjugu savetnik ministra za rad i socijalnu politiku Ljubomir Pejaković.
On je podsetio da preko CKS, koji će te pakete distribuirati građanima, Ministarstvo učestvuje u finansiranju 73 narodne kuhinje u kojima se trenutno hrani 30.600 korisnika.
Iz budžeta je za nabavku namirnica, neophodnih za njihov rad, izdvojeno skoro 370 miliona dinara i to će, naglasio je Pejaković, biti dovoljno za tekuću godinu.
"U ovaj broj nije uključeno oko 10.000 korisnika u Beogradu, koji sam finansira rad narodnih kuhinja", naveo je on i predočio da je otvaranje novih narodnih kuhinja stvar procene lokalnih samouoprava i da za sada nema takvih najava.
Pejaković je izrazio uverenje da se, ukoliko ne bude novih potresa na ekonomskom planu, ne može očekivati dramatično povećanje broja korisnika narodnih kuhinja, ali da treba imati u vidu da se poslednje četiri godine u Srbiji beleži konstantan rast stope siromaštva, koja je u direktonoj vezi sa krizom.
"Rast stope siromaštava uticao je i na povećanje broja korisnika socijalne, odnosno stalne novčane pomoći", rekao je Pejaković, dodajući da su tome doprinela i nova zakonska rešenja kojima su obuhvaćeni korisnici u takozvanoj sivoj zoni siromaštva i povećan maksimalan iznos pomoći.
"Pomoć prima oko 90.000 porodica u Srbiji, odnosno 215.000 članova domaćinstava, a pre godinu taj broj je bio manji za 23 odsto", naveo je Pejaković, istakavši da je više od 30 odsto korisnika radno sposobno.
Naglasivši da se socijalna pomoć u određenim situacijama kreće i do 24.000 dinara, dok je ranije maksimum bio 12.000, Pejaković je rekao da zabrinjava podatak da je među korisnicima veliki broj domaćinstava sa decom, koji čine čak trećinu.