"Bili smo jako disciplinovani, imali smo detaljan plan kako prvih 100 dana treba da izgleda: dva putovanja u inostranstvo, ekonomski samit... Sećam se da smo imali plan za april, poslednji mesec tih 100 dana. Odjednom, uhvaćen je Slobodan Milošević", prisetio se Endrju Kard, Bušov šef kabineta u Beloj kući.
Prvih 100 dana u demokratskim državama smatra se trenutkom "prolaznog vremena" nove administracije. Tako i u SAD-u, gde predsednici imaju posebne strategije za taj period. Samo što nikada, ali baš nikada, stvari ne idu onako kako su si oni zamislili.
Njujork tajms je napravio zbirku svedočenja iz administracija Bila Klintona, Džodža Buša mlađeg i Baraka Obame, od kojih je prema anketama nakon 100 dana najbolje stajao Buš. On je izbore dobio vrlo teško. Ala Gora pobedio je iako je osvojio manje glasova. Pa je sledilo mučno prebrojavanje svakog glasa na Floridi. Sve je to prebrodio, nakon inauguracije imao je već podršku od 57 odsto, nakon 100 dana 62 odsto. Ali, baš kad su njegovi ljudi pomislili da će sve biti u redu, prvo je uleteo incident kada je 30 američkih i britanskih bombardera udarilo po protivvazdušnoj obrani Iraka još pod Sadamom Huseinom, jer je ovaj ometao njihove patrole nad tom zemljom u skladu sa odlukama UN. To čak i nije bila takva kriza, koliko ih je bombardovanje zateklo nepripremljene.
"Prišla mi je Kembel Braun sa NBC i pitala me: "Zašto bombardujete Irak?" Rekao sam: "Kako to misliš?" U toku je bombardovanje Iraka, a ti za to ne znaš!?", ispričao je Bušov PR Ari Flečer. Otišao je do Kondolize Rajs, ali ni ona nije imala pojma o tome. Pa su zvali ministra obrane Donalda Ramsfelda... i tako dalje. Ali, preživeli su. Ali samo do 1. aprila kad su nove vlasti u Srbiji prvo iznenada uhvatile Slobodana Miloševića, što je bila svetska udarna vest. Teško je i zamisliti čime su se mogli baviti, a da ne budu prisiljeni u to gurnuti u stranu. I dok su se još privikavali na Miloševića, američki špijunski avion sudario se s kineskim lovcem blizu obale NR Kine.
Ne žestoko, prava sitnica, ali sasvim dovoljno da je američki pilot morao prisilno da sleti u Kinu zajedno sa 24 člana posade.
"Nijedna od te dve stvari nije nam bila u planu za prvih 100 dana", gorko je rekao Kard. Savetnica Karen Hjudžs upravo je izašla iz Bušove kancelarije i naletela na upaljeni TV koji je prikazivao CNN-ov naslov udarne vesti. Ono što gledaoci nisu znali bio je krkljanac u avionu čija je posada, tražeći mesto za hitno sletanje, još hitnije morala da uništava sve poverljive informacije.
"Završilo se tako što smo poslali saopštenje koristeći reč 'žalimo'. Rekli smo da to nije izvinjenje, samo da žalimo zbog toga. Kinezi su rekli da to jeste izvinjenje", ispričao je Flečer. Ipak, kratko zatim, Buš je završio takvo osmatranje Kine, iako je bila reč o međunarodnom vazdušnom prostoru.
Obama je sa svojim prvim mandatom imao neuporedivo teži početak, pravi niski start. U januaru 2009. SAD-u je pretila najgora kriza u 80 godina, globalna finansijska kriza. "Finansijska tržišta su se smrzla. Autoindustrija samo što se nije urušila. A to je bilo samo ono kod kuće", nabrajao je Ram Emanuel, Obamin šef kabineta. Za mesec dana SAD je imao 800.000 izgubljenih radnih mesta, pretili su im još milioni otkaza i hiljade milijardi dolara duga.
A povrh toga imali su za vratom dva rata sa 180.000 vojnika. "Smatrali smo da u prvih 100 dana moramo napraviti ozbiljan ekonomski napredak. Obama je zato bio i izabran, svi su se jako trudili", pričao je Emanuelov zamenik Džim Mesina. Dva meseca kasnije jedna od mera je bila da General Motorsu i Krajsleru odobre finansijsku pomoć. Nakon u milijardama dolara monstruozno skupog spasavanja banaka.
Mnogi su ih građani pljuvali jer "bacaju dobar novac na loše tipove", ali Obamina ekipa od početka je znala u šta se upušta. Ono veliko i neplanirano dogodilo se 8. aprila 2009. Somalijski pirati oteli su američki trgovački brod "Maersk lajn". "Sećam se, čim se to dogodilo, da je potpredsednik Džo Bajden ušetao na sastanak savetnika i rekao: "Šta je sledeće? Kuga!?", otkrio je Mesina.
Viši savetnik Dejvid Akselrod bio je još slikovitiji: "Predsednik je imao 10 minuta da odluči hoće li da odobri napad mornarice na pirate. "Foke" su bile na 100 metara od pirata, u vodi. Rekli su: "Mislimo da možemo da sredimo pirate, ali bi mogli da pogodimo kapetana broda. Imate 10 minuta". Bio je to najteži dan predsednika.
A tek Bil Klinton... "Kako je predsednik Klinton često govorio, mislim da je moj medeni mesec trajao oko 30 minuta", opisao je njegov šef kabineta Mak Meklarti. Klinton je, naime, izbore dobio komotno, a i na početku je imao lepih 58 odsto podrške u anketama. Samo što je od samog početka izbio skandal kada se otkrilo da je Zoe Bajrd, koju je Klinton predložio za glavnu državnu tužiteljku, zaposlila u svom domaćinstvu dvoje ilegalnih migranata, bračni par. Čim je pukla vest, našli su se na sto muka. Razmišljali su mogu li se izvući sa tim da se ona izvini, da plati sve poreze, takse i što je sve trebalo. Problem je bio u tome što su na sve strane po ministarstvima imenovali muškarce, apsolutno su hteli da imaju jednu ženu, a očigledno je bilo da su na to jako politički računali. Nije prošlo dugo, samo nekoliko dana, a jedno od bitnijih obećanja Bila Klintona iz kampanje svom silinom udarilo je u zid. Bila je reč o ukidanju zabrane za homoseksualce i lezbejke koji su se tako otvoreno deklarisali, da imaju pravo da služe vojsku.
"To je upravo eksplodiralo. Problem je još gorim činilo to što to nije bilo samo stranačko pitanje. Sam Nun, demokrata iz Džordžije, predsedavao je odborom za vojna pitanja u Senatu. A on je rekao: "To se neće dogoditi!", kazala je Margaret Makers, tadašnja portparolka Bele kuće. Kaulin Pauel ih je matirao kada je rekao da je i on protiv. Bili su u situaciji da nisu imali podršku ni u javnosti, ni u parlamentu, niti ih je komandant vojske podržavao. Taj deo agende im se raspao, a još nije prošao ni čitav mesec. 100 dana je bilo užasno daleko. I pre nego što je "prolazno vreme" isteklo, dogodio se oružani upad FBI-ja na ranč kod Vakoa na koji se smestila fundamentalistička hrišćanska sekta Davidijanaca. Upad je usledio nakon što je vođa sekte Dejvid Koreš za sebe proglasio poligamiju, nakon što se pisalo o fizičkom zlostavljanju dece, silovanjima, posedovanju oružja i sličnim stvarima na ranču sa 132 ljudi. S obzirom da je bila reč o fanaticima koji su očekivali stvari poput drugog dolaska Isusa Hrista i smaka sveta, borili su se do smrti, a imali su jako puno oružja, sukob 19. aprila 1993. bio je užasan.
76 pobijenih na ranču, od kojih puno i dece, četiri ubijena i 16 ranjenih vladinih agenata. "Bilo je to užasno iz puno razloga. Opsada je trajala već 50 ili 60 dana. FBI zato i jeste krenuo u napad. Sva ta deca... Jasno se sećam kako sam hodala po Beloj kući, svi su imali upaljen televizore. Sve što se moglo videti bila je vatrena stihija, a mi nismo mogli da vidimo ništa u tom plamenu", pričala je Majers. "Svi smo znali da je to visokorizično i krajnje nepredvidljivo. Ali nešto je moralo da se učini kako bi se zaštitila deca", dodao je Meklarti. Nekoliko dana posle stigao je i stoti dan.
(Express.hr)