Besparica, loše zdravlje, dečji komentari da “smrdi” - ništa od ovoga nije uticalo da Jelena Raljić ostavi pušenje. Kaže da je to 22 godine radila iz čistog “gušta”, popodne uz kafiću, kod kuće ili uz vino sa prijateljima.
Nije izlazila na pauze sa posla zbog nikotina, ali je dnevno pušila od 5 do 20 cigareta. I kao trudnica pamti da je loše dane nekada prekratila uz duvanski dim, ali iznenada strah joj se uvukao u kosti, strah da će joj se nešto desiti i ona je rešila - da prestane.
Jelena je jednog dana, pre sedam meseci, posekla ruku na poslu. Delovalo je bezazleno, ali je dosta krvarila. Koleginica joj je previla ranu i rekla da zapali cigaretu da se – smiri.
"Prvi udah nikotinskog dima bio je znak da to nije bila dobra ideja. Oblio me hladan znoj, neka groznica me prodrmala i samo sam pomislila da decu neću nikada više videti. Izašla sam na svež vazduh, ali ni to nije pomoglo. Kočila mi se leva ruka i jako sam se uplašila. Odvezli su me kod lekara, gde su konstatovali splet okolnosti koji je doveo do panike. Bez obzira na to, nisam se osećala bolje”, priča Jelena.
Zauvek je ostavila cigarete. Sada jasnije vidi koliko je to bila ružna navika.
Mnogo intenzivnije osećam hranu koju jedem. Ranije sam toliko solila jelo, da nisam primećivala da jedem zapravo preslano. Imam mnogo dublji dah, to sam odmah primetila, više šetam”, priča naša sugrađanka koja se smelo odvažila i da joj koji kilogram više ne ugrozi želju za zdravim i kvalitetnim životom.
I prim. dr Petar Borović kaže da se treba samo fokusirati na dobrobit koju dugoročno imamo, jer su prednosti života bez duvanskog dima ogromne. U Srbiji, prema poslednim statističkim podacima, puši oko 2,3 miliona stanovnika.
“Žene su osetljivije i njih cigarete više ugrožavaju nego muškarce. One češće biraju da puše cigare sa ukusom, najčešće ukusom mente, jer misle da će se tako manje osećati. A te cigarete su dodatno opasnije, jer otrovi prodiru dublje u pluća”, objašnjava prim. dr Borović.
On objašnjava i da prestanak pušenja ljudi treba da doživljavaju kao veliku pobedu koja vodi ka dobrim stvarima.
“Taj osećaj je izuzetan i on daje krila. Pušačima se prvo promeni ten, zatim kosa živne i svi iz okruženja primete pozitivne pomake. Menja se pristup životu, psiha, zapravo to je samo početak opšteg boljitka. Vremenom se čiste pluća, holesterol se reguliše, san se reguliše i ljudi se bude odmorniji”, objašnjava prim. dr Borović.
Istorijski gledano, pušenje kod žena počelo je da se povećava posle Drugog svetskog rata. Od 1960. godine broj žena koje umiru od raka pluća se učetvorostručio, a žene navode da je, za njih, najčešći uzrok pušenja - stres. Žongliranje među obavezama baca ih u očaj, pa češće posežu za niktinskim štapićima. Traže relaksaciju, a dobijaju potpuno suprotan efekat.
Naime, žene koje puše imaju veći rizik od problema vezanih za neplodnost, trudnoću i spontani pobačaj, od kardiovaskularnih bolesti, a ako uzimaju i kontraceptualne pilule češće im se može dogoditi srčani ili moždani udar. Pušenje doprinosi i perifernim vaskularnim bolestima, povećava se rizik od raka nosa, usta i grla, jednjaka, bešike, bubrega, želuca, pankreasa, jetre i krvi i udvostručuje se mogućnost obole od raka grlića materice.
Takođe, pušenje uništava kosti i žene pušači imaju povećani rizik za frakture kuka, češće su prehlađene i teže se leče, a imaju i više bora.
U Srbiji se danas obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima, a naša zemlja je prema prošlogodišnjim podacima na drugom mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća i bronhija.
Za više od 85 odsto slučajeva raka bronhija i pluća smatra se da su posledica aktivnog ili pasivnog pušenja.
Super žena