UČITELJICA SE BORI ZA UČENICU: Umreće mi Olivera (10), otac joj je umro od zime i gladi
BEOGRAD - Učiteljica beogradske Osnovne škole "Filip Kljajić Fića" pokrenula je akciju pomoći učenici Oliveri Marković (10) čiji je otac Nebojša (62) preminuo od gladi i smrzavanja u noći između petka i subote.
Jelena Šobot, učiteljica u ovoj školi, krajnje zabrinuta za život i zdravlje devojčice koja je jedno od šestoro Nebojšine dece, pokrenula je inicijativu da se pomogne porodici za koju tvrdi da živi u uslovima nedostojnim čoveka.
- Pretpostavlja se da je čovek umro ili od gladi, smrzavanja ili da se čak ugušio. Ne mogu to sa sigurnošću da kažem jer je obdukcija u toku. Oni žive praktično u kući od kartona. U sobi u kojoj deca spavaju smestili su smederevac na drva, a on se “grejao” u drugoj tako što je u nedostatku drva ložio u limenom lavoru gume, papir, odeću, ostatke sekundarnih sirovina, a inače je imao problem sa disanjem - navodi učiteljica.
Prema njenim rečima, Olivera je dobra i mila, divno dete koje u nastavi daje sve od sebe, razume se, koliko može jer je ometena u razvoju. Često je bolešljiva, što nije ni čudo s obzirom na baraku u kojoj živi - kuća nema ni vodu ni grejanje.
- To su strašni uslovi, posebno na ovakvim temperaturama. Dete je non stop bolesno, ima bronhitis, astmu, velike probleme sa disanjem. Sada je stalno prehlađena, a kako i ne bi bila kada sve vreme udiše paljevinu i spava u hladnom. A tek ne smem ni da pomislim šta bi doktori sve pronašli kada bi joj pregledali pluća. Zbog nehigijenskih uslova u kojima žive konstantno ima vaške, pa nosi maramu na glavi jer je šišaju na ćelavo, kako bi se zaraza povukla. Dete pati, to je devojčica... Nagluva je, zbog toga ne može adekvatno da usvaja čitanje i pisanje, očigledno je da okolnosti u kojima živi uzimaju danak i to treba sprečiti dok nije sasvim kasno - kaže učiteljica i dodaje:
- Poslednjih meseci porodica se hrani bukvalno iz kontejnera. Niko ne zaslužuje takav život. Oliverina starija sestra ima 13 godina i takođe je učenica naše škole, ja poznajem tu decu i volela bih da im bilo ko pomogne na način na koji može. Mi se u okviru školskih aktivnosti organizujemo i prikupljamo pomoć za njih, hranu i odeću, međutim sada kada su ostali bez jednog roditelja bojim se da to više nije dovoljno, s obzirom da je majka pomalo nagluva i zbog takvog defekta teško pronalazi bilo kakav posao. U školi se trudimo da dobiju za džabe ono što je do nas, besplatne obroke i knjige. Ponekad Oliveru zadržim dodatno, jer ovde je bar u toplom.
Učiteljica nam je ispričala da sa majkom Tatjanom Marković trenutno živi četvoro dece - dva sina od 21 i 16 godina i dve devojčice od 10 i 13 godina, a da su dve starije ćerke udate.
Radio 40 godina, umro u bedi
Nebojša Marković je poreklom iz Kosovske Mitrovice. Radio je u rudniku “Trepča” preko 40 godina. Od kada su izbegli u Beograd porodica nije mogla najbolje da se snađe. Mada je radio i u GSP kao automehaničar, on je poslednjih meseci bio bez posla, zbog čega je porodica bila prinuđena da hranu traži u kontejneru da bi preživela.
Potrebna drva, hrana, posao za mamu...
Aleksandra Marković (21), Oliverina sestra koja se udala i sada živi u Lajkovcu, kaže za list da je zaista zatečena smrtnim slučajem u porodici, i da još nije svesna šta se ni zbog čega dogodilo.
- Sestre su mi ispričale da je tata legao da spava i da su ga ujutru tek tako pronašli mrtvog. Za mene je ovo veliki šok, on je bio relativno zdrav, doktor koji ga je pregledao napomenuo je da bi uzrok smrti mogao imati veze s plućima. Ja mislim da je umro od hladnoće i gladi. Majka ne prima ni tuđu pomoć, ni socijalnu negu, to je što je. Najviše su im potrebna drva, jer je jako hladno, bojim se da se još neko od njih ne smrzne. Zatim hrana i odeća, posao za mamu... - rekla nam je ona.
(Alo)