Ako se zapitate što je najveća pretnja čovečanstvu, verovatno će vam prvo pasti na pamet nuklearni rat ili pandemije nekih bolesti. Nije tako.
Život na našem malom plavu dragulju može se činiti kao potpuno siguran sve dok ne razmislite malo o strahotama beskrajnog svemira. Britanski Independent izdvojio je ovih šest događaja koji mogu uništiti našu planetu.
Solarna baklja
Iako se na prvi pogled tako može učiniti, naše Sunce nije mirna zvezda. Konstantno stvara snažna magnetska polja koja stvaraju sunčeve pege, često veće od naše planete. Osim toga, redovno izbacuje i gomile čestica i zračenja, zajedničkog naziva solarni vetrovi. Zemljino magnetno polje nas štiti od svega toga i jedino što primetimo su polarna svetla. Snažniji vetrovi mogu uticati na radio komunikaciju, a najsnažnija solarna oluja zabeležena je 1859. godine. Poslednjih godina, kako sve više zavisimo od elektronike lako bi se moglo dogoditi da jedna snažnija baklja izazove pravi haos širom sveta.
Udar asteroida
Iako su retki, opasni asteroidi i drugo svemirsko kamenje otprilike dolaze u razmacima od 50 do 60 miliona godina. "Mogli bismo reći, naravno, kako je došao red na tako nešto", nedavno je upozorio Džosef Nut.
Zemlja je relativno nepripremljena na udar asteroida, a pogotovo smo bez ikakve odbrane ako se dogodi udar asteroida onih dimenzija koji je uzrokovao propast dinosaura, uveren je ovaj NASA naučnik. Uopšteno se smatra kako su dinosauri izumrli pre oko 66 miliona godina, nakon što je 10 kilometara širok asteroid pogodio područje na kome je danas Meksički zaliv.
Širenje Sunca
Sve ranije nabrojane opasnosti mogu se dogoditi u bilo kom trenutku, znamo da će naša zvezda nestati za 7,72 milijardi godina. Tada će izbaciti delove atmosfere i nastaće beli patuljak, ostatak nekad moćne zvezde. Naša planeta neće doživeti taj trenutak zato što će Sunce milijardama godina rasti sve dok ne proguta Merkur i Veneru. Tada će Zemlja praktički odleteti u Sunce i nestati u plamenu.
Gama zraci
Neverojatno snažne eksplozije zračenja nazvanih gama zraci mogu nastati u binarnim sunčevim sistemima gde dve zvezde vrte se oko zajedničkog centra, a mogu nastati i eksplozijom zvezda. Takve zraci mogu da oštete ozonski sloj što bi dovelo do sve većeg ultraljubičastog zračenja što bi moglo značiti kraj života na našoj planeti.
Obližnje supernove
Eksplozije supernove, jednom kad zvezda praktično potpuno nestane, događaju se jednom ili dva puta u stotinu godina u našoj galaksiji. Očekuje se da će Bitelđus, zvezda u sazvežđu Orion postati supernova uskoro. Uskoro u svemirskim terminima, što znači da bi mogla nestati u idućih nekoliko miliona godina. Na svu sreću, pretpostavlja se da je predaleko da bi imala bilo kakvog značajnog uticaja na Zemlju.
Zvezde lutalice
Iako zvezde slede određena pravila, postoje i zvezde koje imaju pomalo nepredvidive putanje. Jedna takva mogla bi proći u blizini Sunca i poremetiti Oortov oblak, grupu stena na spoljnom obodu našeg sistema što bi moglo lansirati sve više kometa prema našoj planeti. Budući se i Sunce kreće kroz galaksiju, postoji mogućnost da ćemo naići na neke prepreke na tom putu.
(Express.hr)