Predstavljamo kako su kod nas stigli narkotici, PVO, semafor, reklame, sijalica, film i računar
Opijum su u Srbiju, kao i mnogo šta drugo, doneli Turci. Ipak, kokain je stigao u prtljagu Rusa koji su pobegli od Oktobarske revolucije
Osim što je bio prvi srpski ratni reporter i izdavač prvih naših modernih dnevnih novina, Pera Todorović bio je i prvi registrovani narkoman u Srbiji!
Kao politički izgnanik u Parizu, on je u 27. godini (1879) oboleo od ehinokukusa, pantljičare u jetri, i ta ga je ozbiljna nevolja mučila nekoliko narednih decenija, sve do smrti. Da bi se izborio s jakim bolovima, bio je prinuđen da uzima morfijum i brzo je postao zavistan, što su na ružan način koristili svi njegovi potonji politički i lični protivnici. Opijum je na Balkanu, inače, bio prisutan i znatno ranije, doneli su ga Turci, ali su ga gotovo isključivo oni i koristili... Kokain su u Beograd doneli Rusi. Posle Oktobarske revolucije 1917, više od dva miliona ljudi izbeglo je iz sovjetske Rusije da novo stanište nađe u gotovo svim evropskim državama i na svim kontinentima. Zahvaljujući, u prvom redu, predusretljivosti i razumevanju kralja Aleksandra Karađorđevića, oko 44.000 njih našlo je svoje novo utočište u Jugoslaviji. Među njima je mnogo onih s visokim obrazovanjem, mnogo istaknutih delatnika kulture, nauke, politike... U pretežno seljačku Srbiju doneli su i ugradili svoju kulturu, znanje i navike.
Dnevni list Vreme 25. maja 1925, u tekstu „Tragedija jedne mlade devojke“, piše: „Beli otrov, takozvani kokain, satire se u ovom našem bučnom i tajanstvenom Beogradu. Njega najviše upotrebljavaju Rusi, koji su to zlo i doneli u našu zemlju. Gotovo u svim noćnim ruskim lokalima može se naći taj otrov iako se policija trudi da to spreči. Kokain uzimaju muškarci i ženske, mladi i stari. A kakve posledice dolaze od njega, nije potrebno da objašnjavamo čitaocima, jer oni to vrlo dobro znaju.“ Posledice se opisuju u slučaju Danice (18), koja je došla u Beograd na studije. Upoznala je ruskog oficira Aleksandra Novrockog, koji joj je dao kokain. „Tada je zbilja osetila neku promenu: bila je vesela i bezbrižna. I od tog dana postala je strastvena kokainistkinja. Sve pare davala je za kokain samo da ne bi ostala bez njega...“
Ubitačna biljka
A 7. avgusta 1938. Pravda upozorava čitaoce na novu pošast - mirihuamu, novo opasno sredstvo koje treba da zameni duvan. U tekstu se to novo sredstvo ispravno naziva marihuanom i piše da je stanovnicima Meksika odavno poznata, ali da je „nedavno preneta u SAD, gde se katastrofalno proširila“. Nepotpisani autor primećuje da se „naročito troši“ među univerzitetskom omladinom, i opisuje: „Pred školskim i univerzitetskim zgradama šetaju se prodavci ove opojne droge i okupljaju oko sebe sve veći broj mušterija, jer ako je neko samo jedanput uzme, bude zahvaćen neodoljivom strašću za tom ubitačnom biljkom. Celokupna američka policija je mobilisana, pošto su gangsteri već stupili u pregovore da bi dobili monopolsko pravo prodaje marihuane.“
AVET U DUŠEVNOJ BOLNICI
„Danica je... gutala beli otrov. Zbog toga je iz dana u dan postajala sve strašnija. Izgledala je kao avet, sa očima upalim i tamnim. Posledice tog belog otrova dovele su Danicu dotle da je pre desetinu dana upućena u duševnu bolnicu. Tamo sad izgleda kao kakvo strašilo“, pisao je dnevni list Vreme o kokainu u Beogradu 1925. godine.
Momčilo Petrović