Ispovesti onih koji su preživeli protivreče karikaturalnoj predstavi fanatičnog kamikaze, kakvu su tokom rata stvorili Britanci i Amerikanci
U pomorskoj bazi Cukiura, gde su mnogi „tokotai“ bili stacionirani, pesma koja se pevala nije bila patriotska, već uspavanka na Kumamoto dijalektu koja kaže: „Ovde sam daleko od doma, kad umrem, niko neće plakati za mnom, kako je samotno slušati usamljeni plač cvrčaka“. Smrt je ove mlade intelektualce zatekla ne u izlivu vatre i slave, već na kraju duge borbe u kojoj su bili sami.
Reč „kamikaze“ ušla je u engleski jezik tokom Drugog svetskog rata i opstala je kao simbol japanskog žestokog militarizma. Nakon napada jedanaestog septembra, javlja se njihov novi oblik u vidu bombaša samoubica. Autorka knjige tvrdi da su obe ove karakterizacije duboko pogrešne.
Tokotai, kako ih ona naziva, nisu činili samoubistva, već im je bilo presuđeno na smrt misijama u koje su slani. Teroristi Al Kaide, pak, tražili su smrt u pokušajima da nanesu što više kolateralne štete. „Dnevnici kamikaza“ je pravovremena i neophodna ispravka popularnog mita i važan doprinos shvatanju Japana u Drugom svetskom ratu.
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:
NEKADA ZAISTA NEMA IZLAZA: Pet najvećih laži na kojima je zasnovan kapitalizam
UPUTSTVO ZA DEMONSTRANTE: Kako napisati efektan slogan
LIBERTARIJANSKI GURU KOJI SVE POGAĐA: Na pomolu je nova finansijska katastrofa, najveća do sada
POBEDA BI BILA PORAZ: Evo zašto je došlo vreme da se Ukrajina odrekne Donbasa
BEKSTVO DIKTATORA Ispovest pilota koji je tunišanskog autokratu Ben Alija odveo u izgnanstvo
BONUS VIDEO:
Kurir TV: Zašto je MIG 35 bolji od F 35?