Gotovo dve godine čuvari nisu smeli ući u zatvorske blokove. Samo desetak čuvara sme da pazi na nekih 1.500 zatvorenika, a to znači da bande nesmetano koriste tunele za nabavku oružja, droga, mobilnih i svega što im padne na pamet.
Reč je o zatvoru Alkakuz na severoistoku Brazila. Okolno stanovništvo ga zove "švajcarski sir" zato što su zidovi tako porozni. U svetske medije je dospeo je sredinom januara ove godine zbog smrtonosnih nereda u zatvoru. 26 zatvorenika je izgubilo živote, a čuvari još uvek nisu uspostavili potpunu kontrolu.
"Država je izgubila kontrolu. Izgubili smo sve zgrade gde su zatvorenici. Oni zapovedaju i vladaju", rekla je za AP Vilma Batista, čuvarka u zatvoru i predsednica sindikata zatvorskih radnika države Rio Grande do Norte. Alkakuz je jedan od najgorih zatvora u Brazilu, ali nije nikakav izuzetak. Neredi i masakri u zatvorima su gotovo normalna pojava u Brazilu, a samo ove godine poginulo je najmanje 130 zatvorenika.
Batista kaže da čuvari nisu ušli u neke delove zatvora još od marta 2015. godine. Plate im redovno kasne, a neki tornjevi za nadzor zatvorenika su toliko oštećeni da ne smeju ni ući u njih. Osim toga, samo 12 čuvara radi u zatvoru gde je smešteno više od 1.500 okrutnih zločinaca. Čak i lokalne vlasti kažu da Alkakuz ne mogu da spasu. Planiraju da ga zatvore, ali tek nakon što izgrade tri nova zatvora gde će smestiti zatvorenike. U međuvremenu, poslato je pojačanje zaduženo za uspostavu kontrole nad zatvorenicima.
Čak i prije samih nereda 14. januara, zatvorenici su bežali iz ćelija, a vrata su pretvorili u mačete. Čuvari su samo zaključali grade i pobegli glavom bez obzira. Nakon nereda iz januara, čuvari su se još više povukli i prepustili čitav zatvor zatvorenicima. Nisu mogli ući u zatvor čak ni kako bi spasili povređene već su konopcima spuštali nosila i izvlačili ranjenike.
Zatvorski blokovi podeljeni su između bandi, kako je već i normalno po brazilskim zatvorima, zato što onda mogu rasporediti svoje čuvare koji paze da se netko ne ušunja tokom noći i ubije nekog zatvorenika.
Isti ti zatvorenici žalili su se da ih doktori ne mogu posetiti, a ne mogu da razgovaraju sa advokatima. S druge strane, droga i oružje je dostupno na svakom koraku. "Ovde imamo sve, pa čak i pse", hvalio se jedan zatvorenik. Sve se lako dopremi tunelima zato što je zatvor izgrađen na peskovitom tlu dovoljno mekom da se kopa rukama.
(Express.hr)