Rod Pajl, novinar i istoričar, opisao je u svojoj knjizi planove Hitlerove nemačke o napadu na Njujork raketom iz svemira.
Pajl je objavio čak 10 zapaženih knjiga koje se bave istorijom i tehnologijom svemirskih istraživanja a u delu "Neverovatne priče iz svemirskog doba" (Amazing Stories of The Space Age) opisao je jednu od najbizarnijih, pokušaj nacističke Nemačke da napadne Njujork iz svemira.
"U knjizi sam detaljnije opisao nemački dizajn za raketni avion iz 1943. godine. Ideja je bila da bude poguran do suborbitalnog svemira, lansiran do stratosfere kako bi bombardovao Njujork, a zatim bi nečujno odjedrio do japanske teritorije na Pacifiku gde bi sleteo. Bio je to impresivan, ali nepraktičan plan. Zatim, postojali su različiti planovi u američkoj vojsci kako bi se napravile borbene baze na Mesecu. Sve se to razmatralo oko 1950. sa namerom da bude operativno do 1965. godine, i to zajedno sa vojnicima na mesecu i ručno nošenim nuklearnim oružjem kako bi se zaštitili od sovjetske kopnene invazije iz ruske baze na Mesecu. To verovatno ne bi uspelo, barem ne kako je bilo planirano i sa zamišljenim proračunima. Ali, to su zabavni planovi za istraživanja, baš kao i za pisanje", ispričao je Pajl.
U svojoj knjizi on se bavi i Vernerom von Braunom, nemačkim raketnim stručnjakom i jednim od konstruktora projektila V-1 i V-2, kojima je bombardovana Engleska, posebno London. U sklopu tajne operacije "pejperklip" (spajalica) von Braun je bio jedan od stotinu nemačkih naučnika i stručnjaka koji su nakon Hitlerovog sloma prebačeni u SAD, dobili državljanstvo i ostvarili svoj američki san.
Verner von Braun imao je ključnu ulogu u razvoju američkog svemirskog programa. Vodio je razvoj rakete Saturn V pomoću koje je misija "Apolo 11" 1969. godine lansirana na Mesec, a NASA ga na svome internet sajtu opisuje kao "najvećeg raketnog naučnika u istoriji". Von Braun nije imao mnogo moralnih dilema i bilo mu je svejedno hoće li raditi za Ujaka Džoa (Staljina) ili Ujaka Sema, tj. za Amerikance.
"Uvek sam jedino želeo da imam bogatog ujaka", rekao je jednom prilikom von Braun.
Autor kaže da Amerikanci i danas imaju pozitivno mišljenje o njemu.
"Bio je brilijantan inženjer, rođeni lider, harizmatični gospodar uticaja, i verovatno izvanredan igrač pokera. Iako o von Braunovoj lošoj ulozi tokom Drugog svetskog rata postoje ozbiljne činjenice, mi verovatno nikada nećemo saznati čitavu istinu o njemu. Von Braun je tvrdio da je bio prisiljen da priključi nemačkom SS-u i da je jedini način da nastavi svoj posao bio taj da se pridruži nacističkoj stranci. Ali kad je jednom stigao u NASA svi su moralni problemi oko njega nestali: voleo je Ameriku i bio je jako uspešan. Danas je javno mnenje o njemu uglavnom pozitivno, sa izuzetkom naučnika koji duboko uranjaju u pitanja njegove prošlosti iz vremena rata", rekao je Pajl.
(Net.hr)
BONUS VIDEO:
Kurir TV: Zašto je MIG 35 bolji od F 35?