Pobeda Nju Ingland Petriotsa nad Atlanta Falkonsima u Superboulu jedan je od najvećih i najznačajnijih preokreta u svetskom sportu.
Falkosnima je propala prilika da dođu do prvog naslova šampiona NFL, iako su skoro tri četvrtine utakmice bili u vođstvu i kod 28:3 od mnogih već bili proglašeni za pobednike. Ipak, dogodilo se čudo. Veliki tim iz Bostona, predvođen sjajnim kvoterbekom Tomom Brejdijem, u bezizlaznom položaju i već prežaljen od svih, podsetio je planetu na čuvenu misao košarkaškog maga Rudija Tomjanovića - "nikad ne potcenjuj srce šampiona". Minus su dostigli i pobedili sa 34:28.Ako je za utehu Falkosnima istorija sporta prepuna je sličnih iskustava. Bez velikih gubitnika ni pobednici ne bi bili slavljeni kao sinoć Petriotsi.
Francuska - Bugarska 1:2 (kvalifikacije za SP 1994)
Kostadinov zavio Francusku u crno
Bugari su se na Svetsko prvenstvo 1994. u SAD plasirali pobedom nad Francuskom u Parizu (2:1) u poslednjem meču kvalifikacione Grupe 6. "Trikolorima" je bio dovoljan i bod, a kada su preko Kantone poveli u 31. minutu, već su mislima bili u Americi. Međutim, Kostadinov je u 37. i 90. minutu doneo preokret i ogromnu radost bugarskoj naciji, a ujedno i tugu Francuzima, koji su zbog neodlaska na Mundijal proglasili dan žalosti.
Mančester junajted - Bajern (2:1, finale Liga šampiona 1999)
Nokaut za dva minuta
Na krilima gola Marija Baslera još iz 6. minuta meča na Nou Kampu, Bajern je nestrpljivo čekao sudijski zvižduk da bi zagrilo najvredniji trofej. Više iz očaja, nego što je zaista verovao u preokret, legendarni Aleks Ferguson poslao je na teren Tedija Šeringema i Olea Gunara Solskjera i ostalo je istorija. Prvi je u 91. minutu izjednačio, a drugi je u 93. potpuno zaledio Bavarce. Čak je Pjerluiđi Kolina tešio uplakane Nemce, ali te noći je bilo teško pronaći reči koje bi ih smirile.
Od 0:3 do 3:3
Jedno od najluđih finala Lige šampiona odigrano je u Istanbulu 2005. godine. Roso-neri su razbili tim s Enfilda u prvom poluvremenu. S Kafuom, Nestom, Maldinijem, Gatuzom, Pirlom, Sedorfom, Kakom, Ševčenkom i ostalim legendama posle prvih 45 minuta utakmice imali su ohrabrujućih 3:0, a ispostavilo se ne i sigurnih pošto su se Englezi predvođeni Stivenom Džerardom i Džejmijem Karagerom s tri gola u drugom poluvremenu izborili za penale, a onda i za pobedu i naslov prvaka Evrope.
Najluđih 30 sekundi NBA
Na 36. sekundi do kraja činilo se da samo formalnost deli "mamuze" Grega Popovića od još jedne pobede u teksaškom derbiju. Vodili su 76:68, ali je loptu u rukama imao Trejsi Mekgrejdi. Odmah je napad završio "trojkom", da bi na 31 sekundi do sirene krenuli opet u napad sa minusom od sedam poena 78:71. Opet je pogodio trojku uz faul Tima Dankana (78:75), pa još dve trojke u narednim atacima od kojih je poslednju odapeo na sekund pre kraja. Nakon Mekgrejdijevog šuta išla je u etar izjava Rudija Tomjanovića "nikad ne potcenjuj srce šampiona", dok su se njegovi igrači radovali kao da su već osvojili NBA titulu.
Trezegeov zlatni gol šokirao Italijane
Italijani su doživeli nokaut od Francuza u finalu na roterdmaskom "Tiganju", mada ih je do slavlja delilo nekoliko strpljivo odigranih napada sa ciljem da se sačuva lopta u njihovom prepoznatljivom stilu. Umesto da materijalizuju gol Marka Delvekija dopustili su Silvanu Viltoru da u 90. minutu donese produžetak u kojem će "zlatnim golom" David Trezege da donese drugu titulu prvaka kontinenta za "trikolore".
Dan kada je Sabonis pobedio Dražena
Ni plus devet protiv Sovjeta na 48 sekudni do kraja meča nije bilo dovoljno da generaciji Dražena Petrovića da obezbedi svoje prvo finale na jednom velikom takmičenju. Trema i nespretnost mlađanog, 18-godišnjeg Vlada Divca omogućile su Rusima nekoliko napada koje su trojkama doveli do rezultatskog egala. U produžetku igrao je samo jedan tim - protivnički. Šokirani izgubljenim plenom za nepunu minutu Jugosloveni su se potpuno raspali, dozvolivši rivalu da ode u borbu za zlato protiv selekcije SAD predvođenu tada nepoznatim Dejvidom Robinsonom.
SAD - Jugoslavija (odlučujući meč za zlato na OI u Los Anđelesu 1984)
Od 84. traje niz vaterpolista
Igrao se poslednji i odlučujući meč za zlato na Olimpijskom turniru u Los Anđelesu. Tim selektora Ratka Rudića mnogim favoritima pomrsio je račune, ali protiv domaćih Amera nije sve išlo glatko. Zapravo, glatko su gubili sa 5:2 sve dok kao u nekom holivudskom ostvarenju najpoznatiji vaterpolo "brka" nije poslao u bazen 18-godišnjeg Igora Milanovića. Sa njegovom šraubom počeo je preokret, a završio se golom najiskusnijeg Milivoja Bebića. Zlato smo osvojili, ali se istorija morala da ponovi i četiri godine kasnije u Seulu na novom olimpijskom turniru. Ponovo je odlučujući meč odigran sa Amerima i ponovo je rival imao 5:2, da bi Igor Gočanin, Milanović i ostali na kraju slavili sa 9:7. Zlato je ostalo naše.
London: Rusija - Brazil 3:2
Odbojkaši Rusije su priredili jedan od najvećih preokreta u finalima OI pobedivši Brazil 3:2 u setovima. Brazil je vodio 2:0, a u trećem setu imao 22:19, ali su ruski odbojkaši predvođeni sjanim Dmitrijem Muserskim koji je upisao 31 poen preokrenuli rezultat. Selektor Rusije Vladimir Alekno premestio je u trećem setu Muserskog sa mesta srednjeg blokera na poziciju korektora.
Ivan Lendl - Džon Mekenro 3:2
Nakon što je izgubio četiri uzastopna grend slem finala, Ivan Lendl bio je na rubu i petog poraza. Džon Mekenro je u finalu Rolan Garosa 1984. lako dobio prva dva seta (6:3, 6:2) i činilo se da Čehu nema spasa. Međutim, Lendl je nakon velike drame osvojio naredna tri seta (6:4, 7:5, 7:5) i stigao do svog prvog grend slema. Kasnije je osvojio još sedam trofeja.
Nemačka - Mađarska 3:2
Većini fudbalskih stručnjaka ni danas nije jasno kako je Nemačka uspela da pobedi mađarsku "laku konjicu" i osvojiti titulu svetskog prvaka 1954. u Švajcarskoj. Mađari, predvođeni Ferencom Puškašom, Zoltan Čibor i Šandorom Kočišom, su u grupi razbili Nemce s 8:3, a na putu do finala upisali još četiri pobede uz gol razliku 25:7. U finalu su već posle osam minuta poveli 2:0, a onda su Morlok i dvostruki strelac Ran šokirali Mađarsku.
Minhen: finale na 10 km, Lase Viren
Finac Lase Viren došao je na OI u Minhenu kao totalni anonimus. Policajac iz mesta Mirskila istrčao je trku života u finalu na deset kilometara, ostvario pobedu i stigao do novog svetskog rekorda. Uništio je favorite poput Prefontena, Gamudija, Putemansa i Stjuarta. Deset dana kasnije istu ekipu pobedio je i na trci od pet kilometara, kada je ponovo uzeo zlato i postavio novi svetski rekord.