Udruženje penzionera iz Užica brigu i pomoć za druge je postavilo kao svoj osnovni cilj i svrhu postojanja.
Brinu o svojoj, ali i o tuđoj deci. I njih more bolesti i nevelika primanja, ali često sakupe novac za one kojima je najpotrebniji.
Jednu takvu akciju su upravo završili - 98 penzionera je obezbedilo pomoć za četvoro mališana iz Sremskih Karlovaca, koji su ostali bez majke.
"Hajde, rekoh, da skupimo dobrovoljni prilog, pa koliko - toliko i sakupili smo 30.000 dinara, nije malo", kaže članica humanitarnog udruženja "Kluba tri" iz Užica.
A pomagali su u više navrata bolnicama, domovima učenika, domovima starih i pojedincima, pa i Japanu, posle zemljotresa - verujući da je ljudska obaveza naći se drugima u nevolji, i da to načelo nije oročeno godinama starosti.
"Ja kažem: mi nikada nismo stari, mi smo samo malo stariji od onih drugih. Imamo puno energije zato što u kućama imamo i unučad i sinove i kćeri. Treba biti čovek i pomoći ljudima", kaže predsednik "Kluba tri".
Umesto monotonije i svakodnevne rutine, oni su izabrali humanitarni rad.
"Aktivnije je nego da sam kod kuće, kao što pojedini rade, ne znam kako bih ja tako. Sve su to vredni ljudi, vredne ruke", kaže jedna od članica kluba.
Penzionerske dane u ovom klubu prate lepa druženja, volontiranje, dostojanstvo i nesebičnost. I sve što jesu i što čine, svedoči o trećem dobu, kao o dobu mogućih, novih izazova i radosti.
(RTS)