BEOGRADSKI PROFESORI OTKRIVAJU KAKO SU ONI NEKAD PREPISIVALI: Ovako se najlakše sprema ispit!
BEOGRAD - Neslavno moram da se pohvalim da sam pola jednog kolokvijuma prepisao od koleginice, a da mi je tri odgovora ispravio sam asistent - rekao je profesor Filološkog fakulteta, Aleksandar Jerkov.
Zimski rokovi za polaganje ispita na fakultetima uveliko traju. Jedni ih polažu bez problema, drugi uz pomoć puškica, a trećima ni one ne pomažu, pišu beogradski mediji koji su savete potražili od najcenjenijih profesora Univerziteta u Beogradu. I ne samo to. Evo kako su nekada prepisivali oni koji danas vas ocenjuju.
- Imam jedan savet koji još niko nikad nije izrekao: najbitnije je da studenti uče i nauče, i polože sve, ali da u međuvremenu žive srećnim životom veselog i slobodnog studenta. Ja sam za ispite učio uvek mnogo više nego što je trebalo, pa je možda i to dobar sistem jer onda sigurno ne možete da “padnete” - kaže profesor Filološkog fakulteta, Aleksandar Jerkov, ujedno i jedan od najomiljenijih profesora među studentima.
Jerkov dodaje da se kao student nije ustručavao da prepiše, da je prepisivanja bilo otkad je sveta i veka, i da će tako i ostati.
- Neslavno moram da se pohvalim da sam pola jednog kolokvijuma prepisao od koleginice, a da mi je tri odgovora ispravio sam asistent - šaljivo nam je odgovorio profesor.
Dodaje i da je, ipak, najbolje prepisao kada se zagledao koleginici u oči jer je u njenim očima sve pisalo. Danas kao profesor ne proverava da li neko prepisuje jer se znanje iz književnosti ne može prepisati. Tuđe rečenice se na njegovom predmetu najlakše uoče.
Kolega s prirodnih nauka, prodekan za finansije Elektrotehničkog fakulteta, Aleksandar Nešković ima dodatni savet za sve studente.
- Najvažnije što mogu da vam kažem je da počnete na vreme sa spremanjem ispita. Mada, iskren da budem, ja se prvi nisam pridržavao tog saveta. Nisam bio jedan od onih što su počinjali na vreme – priseća se kroz osmeh Nešković.
Ukazuje i na najveću grešku koju studenti prave dok spremaju ispite.
- Nikad mi nije bilo jasno zašto studenti sebi nabijaju dodatni pritisak time što zacrtaju koliko pitanja moraju da pređu svakog dana.
- Za početak, nećete svakog dana biti isto raspoloženi, a još bitnije je što nisu ni sve oblasti iste težine. Ispiti se, zapravo, najlakše spremaju na predavanjima i vežbama. Garantujem da tako, samo slušanjem, možete spremiti pola ispita - objašnjava prodekan.
Priznaje, ipak, da su i u vreme njegovog studiranja akademci dolazili nespremni na ispite, opremljeni više puškicama nego znanjem.
- Sećam se jedne koleginice koja je zalepila puškice oko ručnog zgloba, pa je u toku kolokvijuma podigla baš tu ruku da pita nešto, a puškice su bile više nego vidljive. Muškarci su se leti snalazili drugačije. Lepili su puškice na butine, ispod kratkih pantalona, ali bi se tokom celog ispita češali jer ih je svrbeo selotejp – priseća se Nešković sa osmehom svojih studentskih dana.
Dodaje da je sada sve mnogo lakše zbog novih tehnologija.
Dostupne su bubice toliko sitne da se ne mogu ni videti, pametni telefoni, a čak su i puškice toliko evoluirale da ih je sve teže otkriti. Studenti se koriste i zamenom indeksa, pa plate nekome da položi umesto njih.
Pravila o najboljem terminu za polaganje nema. Sve se razlikuje od profesora do profesora.
- Ima profesora koji vole da u prvom roku daju teže zadatke, pa da popuštaju kako rokovi odmiču. Neki pak nagrade studente koji polažu u prvom roku, pa im daju lakše zadatke. Ali, pravila, zaista, nema - zaključuje omiljeni profesor Elektotehničkog fakulteta.