BANJALUKA - Pitanje revizije tužbe BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, nisu inicirali lider SDA Bakir Izetbegović i bošnjačke nevladine organizacije, nego bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs, gostujući na tribini bošnjačkih intelektualaca u Sarajevu tvrdi Krstan Simić, banjalučki advokat ekspert u oblasti krivične odgovornosti u međunarodnom pravu.
Najs je rekao da su se u procesu suđenja Radovanu Karadžiću pojavili novi dokazi, koji bi mogli biti osnov za reviziju postupka što je bila inicijalna kapisla za razmišljanja bošnjačkih političara i nevladinog sektora.
Simić isitče da se Najs ovakvom tvrdnjom preporučuje da bude agent strane koja tuži Srbiju, i da vodi postupak, u saradnji sa sarajevskim advokaticama Vasvijom Vidović i Edinom Rešidović, sa kojima je i gostovao na sesiji “Kruga 99″.
- Revizija se može podneti ako se nakon donošenja presude pojave nove činjenice – dokazi, koji su postojali pre donošenja presude, a jedna od strana za njih nije znala, niti ih je mogla pribaviti bez svoje krivice, a pri tom da nova činjenica ima takvu dokaznu snagu da bi rezultirala donošenjem drugačije presude. Ispuniti ove standarde u praksi je gotovo nemoguća misija. Zbog toga sam zbunjen izjavom Džefrija Najsa, da sudski postupak protiv Karadžića nudi nove dokaze Postoje i utvrđeni rokovi u kojima se to može tražiti. Objektivni rok je deset godina i on ističe 27. februara ove godine. Subjektivni rok je šest meseci od saznanja za novu činjenicu. Kada se zna da je presuda Karadžiću izrečena 25. marta 2016. godine, može se zaključiti da ne postoje pretpostavke za podnošenje ozbiljnog zahteva za reviziju. Međutim, stranka može uputiti zahtev, iako on ne ispunjava standarde propisane članom 61, ali je to pitanje ozbiljnosti države, njenog kredibiliteta, kaže Simić.
Advokat Simić veruje da će Bakir Izetbegović, ipak, dobro razmisliti u kontekstu realnog stanja stvari i odustati od revizije jer bi takva mogućnost nanela je veliku političku štetu BiH.
- Međunacionalni odnosi su se pogoršali. Padale su neodgovorne izjave i sa jedne i sa druge strane, po onom klišeu naše politike napada i odbrane nacionalnih interesa. Političari iz RS su pretili da, ako se podnese revizija, BiH više neće biti, povlačenjem srpskih predstavnika iz institucija vlasti na nivou BiH. Došlo je i do toga da jedan mladi politički junoša, apeluje na Izetbegovića da to ne čini, što me podsetilo na ono doba kada je Murat Šabanović hteo srušiti branu kod Višegrada, a general Kukanjac apelovao da to ne čini. Ovde se radi o jednom državnom i političkom pitanju, koje treba da bude rešeno u okviru institucija BiH pre svega Predsedništva.
- Predsedništvo sagledava ima li pravnih uslova za reviziju, političke koristi od takvog čina i eventualne političke štete za odnose u BiH i regionu. U slučaju da odluči da BiH ide u reviziju tužbe, onda imenuje novog agenta, pravi plan i obezbeđuje potrebna sredstva. Sakib Softić više nije agent BiH, jer je postupak okončan, a podnošenjem revizije, otvara se novi postupak. Ovaj stanard danas se primenjuje svuda u svetu. Znači, u ovom momentu ne postoje iole ozbiljne pravne pretpostavke i odluke institucija da se ide u reviziju, kaže Simić.
Banjalučki advokat dodaje u slučaju da Izetbegović preko Softića podnese zahtev za reviziju BiH bi pretrpela veliku štetu i bila deklarisana kao zemlja u kojoj ne postoji vladavina zakona.
- To bi bio akt i stav samo jednog naroda, a BiH se sastoji od dva entiteta i tri naroda. U izvesnom smislu, to bi potrđivalo da je BiH apsurdna zemlja. Apsolutno ne postoje bilo kakvi razlozi za strah, jer ovo je jeftina pravno-politička priča koja će najviše štete naneti Izetbegoviću i njegovim sledbenicima,naglašava Simić.
(Narodne novine)
Šta u suštini sadrži presuda Međunarodnog suda pravde
Međunarodni sud je zaključio da Srbija nije izvršila genocid, preko svojih organa ili lica čiji akti uključuju njenu odgovornost. Takođe, utvrđeno je da Srbija nije izvršila udruživanje radi vršenja genocida, niti je podsticala za vršenje genocida, kršenjem svojih obaveza, utemeljenih važećim konvencijama. Srbija nije bila ni saučesnik u izvršenju krivičnog djela genocid na području Srebrenice. Važno je napomenuti i da je Međunarodni sud jasno odredio da zločin genocida u Srebrenici nisu počinile institucije Republike Srpske, već isključivo pojedinci. Znači, Međunarodni sud je snažno podržao individualnu krivičnu odgovornost, pa je zabrinjavajuće zašto pojedini pravnici i političari pokušavaju tu odgovornost “rastegnuti” i na RS. I presude protiv Šešelja, generala Perišića, Stanišića, Simatovića i Karadžića, donesene od strane Međunarodnog krivičnog suda, snažno su podržale stav Međunarodnog suda da ne postoji odgovornost Srbije za bilo koji oblik u izvršenju krivčnog dela genocid, kaže Simić.