Pre tačno 33 godine počele su Olimpijske igre u Sarajevu, najveći sportski događaj ikada u Jugoslaviji. Nenad Avlijaš, inženjer i programer, bio je među nekolicinom koja je omogućila da ova "istorija u nastajanju" bude zauvek zabeležena s vrhunskom preciznošću
Osmog februara 1984. godine, oči sveta, naročito sportske javnosti, bile su uperene u Sarajevo, koje je šest godina ranije u Atini izabrano za domaćina XIV Zimskih olimpijskih igara, ispred Sapora u Japanu i Geteborga u Švedskoj.
Za jugoslovenske vlasti, Olimpijada je predstavljala priliku da se država predstavi u najboljem mogućem svetlu, pa su uprkos ekonomskoj krizi koja je počela sa osamdesetima, u igre uložena ogromna sredstva koja su rezultirala impozantnom infrastrukturom, danas nažalost u ne tako dobrom stanju.
Međutim, danas malo ljudi zna da se iza velelepnih građevina, krila nevidljiva mreža ljudi i informacija koja je sarajevske Olimpijske igre učinila revolucionarnim u istoriji i sporta i informatike. Naime, tim od 25 inženjera, radio je pune četiri godine na razvoju provog ikada softvera koji je u realnom vremenu beležio rezultate, pravio statistike i uopšte upravljao celim informaciono organizacionim sistemom na kojima su počivale igre.
Pripreme za Olimpijadu su trajale godinama. Koliko je trajao Vaš projekat?
Četiri godine smo radili. Bili smo maltene u karantinu, jer su čak i te četiri godine bile kratke za ogroman posao koji je trebalo izvesti. Taj softver je morao da prati događaje koji ne mogu biti ponovljeni. To znači da nije bilo prava na grešku. Ne možete ponoviti trku zato što je program zakazao.
Da li se neko kasnije poslužio vašim projektom kao uzorom?
Naravno, i to znamo tačno šta se desilo... CEO INTERVJU PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS