BEČ -- Balkanska ruta nije u potpunosti zatvorena i preko nje i dalje u zapadnu Evropu, uz pomoć krijumčara, pristižu migranti. To je istaknuto u Beču nakon konferencije ministara odbrane i unutrašnjih poslova zemalja Centralno evropske odbrambene inicijative, na kojem su učestvovali i predstavnici Srbije.
Ministar unutrašnjih poslova Austrije Volfgang Sobotka naglasio je da ce njegova zemlja učiniti sve i dati doprinos drugim zemljama u regionu zapadnog Balkana kako ne bi bilo daljeg prolaza migranata, odnosno delatnosti krijumcara.
„Želimo da preventivno delujemo i tako štitimo naše stanovništvo već na zapadnom Balkanu od novih izazova migracije“, porucio je on dodajuci da je Austrija spremna da uputi svoje policajce u zemlje regiona da pomognu u zaštiti državnih međa.
Istakao je da je dogovorena izrada plana mera i stanja u regionu u vezi migracije.
Iako se broj migranata jasno smanjio neophodno je dalje balkansku rutu držati na oku i blagovremeno reagovati, naglasio je Sobotka.
On je rekao da je sa odgovornima iz oblasti unutrašnje bezbednosti dogovorio da se, uz pomoć vojske, izradi akcioni plan koji bi u slučaju potrebe automatski bio primenjen.
Taj plan treba da sadrži mehanizme koordinacije kako bi međusobno usaglašavanje i pomoć usledile brzo. Glavni element plana treba da bude sveobuhvatna ocena aktuelne situacije u jugoistočnoj Evropi, kao i analiza potreba i nedostataka.
Ovim planom posebno podržavamo pogođene zemlje, pre svega Grčku, ali i Makedoniju ili Bugarsku. U borbi protiv krijumčara je akcioni plan važan signal da neće moći da prođu. Time držimo čitav region pod kontrolom, a i naše granice“, smatra Sobotka.
Ministar odbrane Austrije Hans Peter Doskocil preneo je da je dogovoreno da se naloži ekspertima iz oblasti unutrašnjih poslova i odbrane svih država da izrade, do kraja aprila, konkretni akcioni plan.
„Akcioni plan je veoma važan jer će pokazati koji su zakonski okviri u kojoj državi, koje mogu zatražiti pomoć i sa kojim resursima možemo podržati jedne druge. Želimo da u maju budemo u mogucnosti da, ako je potrebno, u toj regionalnoj zajednici pomognemo u zaštiti granica“, objasnio je on.
Prema njegovim recima, veoma je bitno spoznati da ne treba samo govoriti o spoljnim granicama EU, vec i unutrašnjim. U fokus aktivnosti veoma je bitno, kaže Doskocil, staviti vraćanje migranata, dodajuci da treba razmotriti modele najbolje prakse. S tim u vezi je, kako je preneto, dogovoreno da slovački ministar unutrašnjih poslova preuzme ulogu koordinatora u toj oblasti.
Doskocil je podvukao da je evropsko rešenje uvek najbolje, ali da se ne može dalje čekati, već da se mere predvidene akcionim planom moraju primeniti.
O tim merama, ali i inicijativama koje proizilaze iz ove saradnje, kako je rekao, biće informisani nadležni na evropskom nivou.
On je istakao da je, iako nema više slika masovnih talasa migranata, balkanska ruta i dalje aktivna.
Samo u prvom mesecu ove godine, prema njegovim recima, u Austriji je podneto 1.000 do 1.500 zahteva za azil od strane lica koja su došla tom rutom.