BRISEL - Evropski diplomatski izvori u Briselu istakli su da i novi srpski predsednik Tomislav Nikolić dobro zna da EU od Srbije ne traži da prizna Kosovo da bi dalje napredovala ka članstvu u Uniji, jer ni pet članica EU ne priznaju vlast u Prištini.
Povodom jučerašnje Nikolićeve izjave - da ide u Brisel da sazna da li EU insistira na tome da Srbija prihvati nezavisnost Kosova i Metohije - oni su ponovili da srpski predsednik unapred zna, kao što su vlasti i javnost u Srbiji i dosad znali, kakav je stav Unije.
Pitanje "sređivanja odnosa s Prištinom" će se, rečeno je, postepeno rešavati do samog očekivanog ulaska u članstvo Srbije i niko sada ne zna kako će to biti rešeno, iako jeste stav velike većine članica EU da se neće dozvoliti da Srbija "s nerešenim teritorijalnim pitanjem", kao što je to bio slučaj s Kiprom, postane članica Unije.
U zvaničnom reagovanju na Nikolićeve izjave je portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič izjavila da su uslovi za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji utvrđeni od Evropskog saveta u decembru 2011. i da će o tome koliko je Srbija to ostvarila, Evropska komisija obavestiti čelnike EU.
"Srbija je dostigla nužni stepen usaglašenosti s merilima za članstvo u EU, posebno kad je reč o ključnom prioritetu preduzimanja koraka ka opipljivom i trajnom poboljšavanju odnosa s Kosovom", stav je Evropske komisije, kako je prenela Maja Kocijančič.
Ona je ukazala i da Srbija u tome dalje mora napredovati, isto kao i u sprovođenju odredbi i uslova u procesu stabilizacije i pridruživanja sa EU. Takođe je nužno da, kao što je to Evropska komisija utvrdila prošlog oktobra u Mišljenju o spremnosti Srbije, vlasti u Beogradu istraju na "punom poštovanju načela regionalne saradnje u koju će svi biti uključeni", a što se posebno odnosi na zaključeni dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine.
Među uslovima su i potpuna primena odredbi regionalnog Ugovora o energetskoj zajednici, nalaženje rešenja za pitanje telekomunikacija na Kosovu, uz dalju primenu "u dobroj veri" dosad postignutih dogovora u dijalogu, kao da Beograd "delatno sarađuje s Euleksom".
Evropski savet je, podsetila je portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, s kojom će se idućeg četvrtka Nikolić sastati u Briselu, naložio Evropskoj komisiji da izveštaj o tome kako Srbija sprovodi ove ključne prioritete podnese "čim se utvrdi da je ostvaren dovoljan napredak".
Tad bi Srbiji bio određen i datum početka pregovora o članstvu s EU. Zamoljena da se osvrne na šire objašnjenje koje Nikolić u jučerašnjoj izjavi dao o Srebrenici,
Maja Kocijančič je naglasila da je stav EU o Srebrenici jasan. Ona je podsetila na izjavu Ketrin Ešton i predstavnika za štampu predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza da je "za EU masakr u Srebrenici bio genocid, kako su to potvrdili Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde, a zločini u Srebrenici u julu 1995. su bili zločin protiv cele ljudske vrste i to nikad ne smemo zaboraviti i nikad dozvoliti da se to ponovi".
Predsednik Barozo i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej će se sastati 14. juna s predsednikom Nikolićem "i mnoga pitanja, uključujući jako važnu tačku pomirenja u regionu biće na dnevnom redu", rekli su novinarima zvaničnici u EU, na molbu da se osvrnu i na izjavu Nikolića oko Vukovara.