U velikoj dnevnoj sobi kuće na Senjaku Dafina leškari na trosedu, ja zavaljen u fotelju. Pauzu koristimo za gledanje Dnevnika RTS. U trenutku kad se na ekranu pojavljuje lice Milana Beka, Dafina kaže: „Gledaj kako se šepure! A svi su oni bili moji dileri!“
U zimu 1997-98, kada je javnost verovala da je vlasnica Dafiment banke u kućnom pritvoru, pripremajući veliki intervju koji nikada nije objavljen, sastajao sam se sa Dafinom Milanović u njenoj kući na Senjaku i u poslovnom prostoru koji se nalazio usred Knez Mihailove 13-15.
Listajući dokumentaciju jednog prepodneva, pročitao sam kako se Dafina, nakon tragedije u kojoj je stradala njena porodica, pre sahrane u kapeli zaklela nad mrtvim telom svoga sina Živka. Istog dana, u razgovoru Dafina mi je u jednom trenutku prišla i, da ne čuju prisutni, šapnula: „Oni su živi, samo ne smeju da se vrate u Srbiju“.
DILERI
Tu subotu nikada neću zaboraviti. Iako sam bio na početku karijere, te mi je mogućnost da intervjuišem Dafinu u vreme kada drugi novinari to nisu mogli delovala inspirativno, nimalo nisam priželjkivao da glumim Herkula Poaroa. No, da situacija bude gora, nakon šokantne izjave Dafina mi je u ruke tutnula dokument za koji je rekla da predstavlja ovlašćenje za raspolaganje sredstvima koja je njen pokojni suprug imao kod Kraljevske švajcarske banke. Bio je to običan list papira, rekao bih foto-kopija, sa meni nepoznatim memorandumom i tekstom, u kome sam, budući da ne znam nemački, prepoznao jedno.
Stigao sam tek da je upitam kakva je to kombinacija slova i brojki masnim slovima istaknuta pored imena njenog supruga?
„To je šifra masonske lože“, šapnula je bojažljivo, osvrćući se nestrpljivo oko sebe...
BONUS VIDEO:
KO JE SVE PREDLAGAO PODELU KOSOVA?