Kada su Rusi povratii Krim dobili su strateški oslonac u Mediteranu. Međutim, krajnja nagrada je luka u Atlantiku.
Sada kada njena mediteranska flota ima svoje stalno mesto, Rusija može da projektuje svoj politički i vojni uticaj u regionu.
NIje tajna da je Moskva već pojačala svoju pomorsku bazu u Tartusu u Siriji, a čak je i napravila politički prodor sa Turskom, uprkos naporima NATO-a da sabotira odnose između ta dva naroda. Ne treba zaboraviti da i Kipar sada dozvoljava da ruski brodovi koriste njihove luke.
Kao rezultat toga, Rusija je sada neoboriva snaga na Mediteranu. Rusija je sada spremna da se probije iz Mediterana. Krajnj cilj Moskveje direktan pristup Atlanskom okeanu, najverovatnije sa lukom u Maroku.
Ruski predsednik Vladimir Putin je imao nekoliko faza u svojoj strategiji. Početak je ujedinjenje Rusije sa Krimom. Vrativši Krim, Putin je postavio temelj za rusku “novu mediteransku politiku.
“Evropljani nisu shvatili veličinu i značaj tog poteza zbog istorijske nepismenosti i ideoloških analitičkih grešaka. Povratak Krima Rusiji i transformacija Sevastopolja u tvrđavu je bila samo priprema za Putinov “mediteranski akcioni plani“, piše Liberte Politik, i dodaje - Nakon toga, Rusija je nastavila da ojačava svoje vojne baze u Tartusu i Latakiji, i da obnavlja odnose sa Turskom. Ruski stratezi su razvili “alžirsku opciju“ sa bazom u Mers el-Kebiru. Poslednja faza je Maroko. Podržavajući Maroko po pitanju Zapadne Sahare, Putin se sprema da dosegne Atlanski okean.“
Poznato je da Rusija već sarađuje sa Egiptom u Siriji, i jasno je stavila do znanja da želi da učestvuje, u nekom svojstvu, u stabilizaciji Libije. Ako se Rusija usredsredila na Maroko kao ključnog političkog i vojnog partnera, točkovi su već u pokretu.
Iako ima istorijske veze sa SAD, Maroko sve više teži istoku.
Ova zemlja je izgleda pronašla nove čvrste partnere kao što je Kina, koja se takmiči sa SAD da bude Marokov treći najveći spoljni dobavljač. U maju 2016. godine, kralj Maroka je posetio Peking kako bi se sastao sa predsednikom Si Đipingom i potpisao strateško partnerstvo za razvoj bilateralnih odnosa.
Maroko je već počeo da se “udvara” Kini, sa razgovorima o kineskom industrijskom gradu u Maroku i većim trgovinskim vezama između zemalja. Spoljna politika Maroka se rukovodi vizijom da sve opcije moraju ostati otvoene, a ako to znači “udvaranje” Kini, on će to i učiniti.
Španija ostaje najveći trgovinski partner Maroka, zatim sledi Francuska.
Maroko je takođe tražio bliže odnose sa Rusijom. Marokanski kralj Mohamed VI je posetio Moskvu u martu 2016. godine kako bi se sastao sa predsednikom Putinom. Svedoci smo pravih početaka multipolarnog sveta. Ako Rusija obezbedi pristup Atlantiku, Vašingtonovi veliki planovi o globalnoj hegemoiji će biti okončani.
(Russia - Insider)