EKSKLUZIVNO! DECENIJA IZA SLOBINIH LEĐA

POSLEDNJA ISPOVEST MILOŠEVIĆEVOG GENERALA SENTE: Jedini znao celu istinu, evo zašto je ostao LOJALAN

Foto: Zorana Jevtić

Iako je ovo bilo pre ćaskanje nego intervju, Senta Milenković je uredniku Njuzvika otkrio neke od detalja iz 11 godina duge karijere Miloševićevog telohranitelja

Gotovo dva meseca Senta Milenković se borio s bolešću, teškom upalom pluća i svinjskim gripom, kako su tvrdili mediji. Priman je u bolnicu, pa vraćan na kućno lečenje, potom je ponovo odlazio na celodnevnu brigu lekara u drugu bolnicu. Preminuo je 28. februara prošle godine, bez zvanične informacije o tačnom uzroku smrti.

Mada su svi mediji preneli vest o Milenkovićevoj iznenadnoj smrti, komemoraciji, vremenu i mestu sahrane, o samom Senti su malo šta imali da objave. Uglavnom nekoliko šturih i znanih rečenica o tome kako je bio najčuveniji telohranitelj u Srbiji, verna senka Slobodana Miloševića i, to sam od samog Sente saznao, najčuvenije neistine da je na Gazimestanu iza tadašnjeg predsednika Srbije stajao s rukom na dršci pištolja.
Foto: Nebojša Mandić

PONUDE

Ukoliko su ga u poslednjih desetak godina novinari više saletali u želji da „otvori dušu“ i ispriča kako je bilo živeti uz Slobodana Miloševića duže od decenije, brinuti o njegovoj bezbednosti i nadgledati s kim se sreće - naravno, i o čemu razgovara - Milenković je bio uporniji u stavu da to ne čini. Ali planirao je nešto svoje.
Pretpostavljajući da nema razloga da budem uspešniji od svojih kolega, sa Sentom sam pre nekoliko meseci kontaktirao preko zajedničkih prijatelja, dvojice „posrednika“, koji su bili neka vrsta garancije da preko puta sebe neće imati novinara koji će ni od čega napraviti nešto. Prihvatio je da se vidimo, popijemo kafu u kafiću na Senjaku, u blizini mesta gde je živeo. Stigao je sa sporta, na kojem je bio s prijateljima. Upitao sam „fudbal ili nešto drugo s loptom“, odgovorio je - džudo. Rekao je da voli trening i šetnju, da je oboje potrebno radi zdravlja.
Bilo mu je znano zbog čega sam kontaktirao s njim. Poput drugih, želeo sam da čujem njegovu priču. Naravno, i da je objavim u novinama. Nikada je, sem prijateljima, a i njima „na kašičicu“, nije ispričao. Sticajem tragičnih okolnosti ispostavilo se da je tada verovatno vodio jedini razgovor s novinarom...

CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS