7 PRIČA O BIZARNOM ORUŽJU Dejvi Kroket: Gađa Ruse, ali ubija i Amerikance
Predstavljamo neka od najneverovatnijih sredstava u istoriji ratovanja
Bacači nuklearnih granata M28 i M29 trebalo je da zaustave sovjetske tenkove u jeku Hladnog rata, ali su zbog radijacije bili smrtonosni i za američke vojnike koji su ga koristili
Istorija čovečanstva je, kažu, istovremeno i istorija naoružanja. Od ubojitosti ratnih sredstava zavisili su uspon i pad civilizacija, pa ne čudi što je većina stvari bez kojih danas ne možemo da živimo smišljena za potrebe armija. Ipak, u razvoju naoružanja bilo je i bizarnih ideja, a među njima posebno mesto zauzima „Dejvi Kroket“, američki bacač nuklearnih granata.
Petarda ili beba
- „Dejvi Kroket“ je bio sistem s najmanjom nuklearnom bojevom glavom. Prema nuklearnim standardima, reč je o „običnoj petardi“. Sa snagom od 10 do 20 tona - to je samo „beba“. Nije baš jasno ko ju je nazvao po američkom narodnom heroju ni zašto. Razlog je verovatno Diznijev film iz 1955, kad je koncept razvijen, ali nazvati oružje po čoveku koji je simbol borbe iz koje je nemoguće izaći kao pobednik prilično je mračno - piše dr Aleks Velerstajn, istoričar nuklearnog oružja.
Postojala su dva različita sistema - „laki“ (M28) i „teški“ (M29). Prvi je imao domet od dva, drugi od četiri kilometra i mogli su da se koriste s tronošca ili terenskog vozila.
- Domet je bio mali, ali je, u teoriji, sistem bio bezbedan. Međutim, na terenu nije bilo sigurno biti ni sa jedne strane „Dejvija Kroketa“. U priručniku za komandira piše da mora da „indoktriniše jedinicu osećajem za hitnost“ kako bi „uvek mogli da trče što je brže moguće“. Pre postavljanja nuklearne glave morao je da se podesi i tajmer. Ako se nešto zezne i granata udari u metu pre nego što tajmer otkuca svoje, nuklearna glava neće eksplodirati. U tom slučaju, zadatak jedinice bio je da sačekaju 30 minuta i pažljivo pokupe nuklearku - piše Velerstajn.
Bivši američki vojnik Tomas Herman bio je jedan od onih koji su bili u tim jedinicama.
- Obuka je trajala četiri nedelje i naučili su nas da ispalimo četiri nuklearne granate u roku od deset minuta. Učili su nas i kako da preživimo udar radijacije, a rečeno nam je i da su za nas najveća opasnost članovi Specnaza, nazvani lovcima na „Dejvija Kroketa“ - ispričao je on.
Ideja u američkoj vojsci bila je da „Dejvijem Kroketom“ na 48 sati zaustave napredovanje sovjetskih tenkova. Prilikom eksplozije granata bi emitovala smrtonosnih 10.000 rem doza u prečniku od 150 metara, a fatalnih 600 rem doza u prečniku od 400 metara. Kobna količina radijacije ubila bi ruske vojnike, ali ne bi bili pošteđeni ni američki, posebno ne u slučaju nepovoljnog vetra. Zbog toga im je bilo preporučeno da gađaju neprijatelja sakriveni iza brda.
„Dejvi Kroket“ bio je u upotrebi od 1961. do 1971, a u Zapadnoj Nemačkoj bilo je stacionirano oko 150 sistema. Proglašen je veoma nepreciznim i nemogućim za integraciju u bilo kakve vojne planove. Ipak, proizvodnja 2.100 komada ovog oružja koštala je oko pola milijarde dolara.
STROGO ČUVANA TAJNA
Tajna dokumenta CIA pokazuju da niko u Vašingtonu nije želeo da se zna o postojanju ovog oružja.
- Predstavnici ministarstva odbrane podneli su zahtev za upotrebom taktičkog nuklearnog oružja „Dejvi Kroket“. Makone je rekao da misli da javnost ne treba obavestiti o ovom oružju - piše u dokumentu CIA.
Jedinica je imala naređenje da u slučaju da neprijatelj može da ih zarobi, urade sve što mogu da unište nuklearni sistem.
Andrija Ivanović
BONUS VIDEO: