Na svakoj kući vijori se crveno-crna zastava, mada mnogi stanovnici Albanije znaju srpski jezik, a našu zemlju i dalje gledaju kao prozor u svet. Sudbina južne srpske pokrajine ih ne zanima
Na prilično dobrom, ali pomalo zaboravljenom srpskom ljubazni prodavac suvenira u Draču objašnjava kako i zašto mnogi stariji Albanci znaju naš jezik.
Dok su se političari utrkivali ko će dramatičnije predstaviti situaciju na Kosovu pošto je poslednji krug pregovora Beograda i Prištine neslavno okončan, Albanija je dočekala reportere Kurira raširenih ruku.
- Jao, odakle si? Beograd! Pa to je fantastičan grad, klubovi su vam vrh! Jedan naš kolega je studirao u Beogradu i to je pravo mesto za provod. Jedva čekam ponovo da odem - oduševljavao se konobar u Draču.
- Ma kakav fundametalizam, mi bolujemo od modernizma! Ko priča ovde o Kosovu, narod to ne zanima. Edi Rama je bio odličan kao gradonačelnik Tirane, ali kao premijer mi se ne sviđa. Vlast je korumpirana na Balkanu, ona i pravi sukobe među narodima. Želimo dobro da živimo, ne zanima nas nacionalnost, Srbi su naši dragi gosti - objašnjava nam jedan Albanac dok gleda prenos albanske skupštine i dodaje:- Opet su namestili tender!
Borba za terminologiju
NISMO ALBANCI, MI SMO ŠIPTARI
Iako se reč Šiptar u Srbiji najčešće smatra pogrdnom za kosovske albance, stanovnici Albanije vole da sami sebe tako nazivaju.
- Vi nas zovete Albancima, ali mi to nismo. Ovo je Šiptarija, mi smo Šiptari, a jezik koji ja pričam je šćip. U prevodu ta reč označava „zemlju orlova“ - objasnio nam je vodič.
Počast separatisti
ULICA IBRAHIMA RUGOVE U TIRANI
Jedna od centralnih ulica u Tirani nosi ime separatiste i prvog predsednika samoproglašene republike Kosovo Ibrahima Rugove. Ako se pomerite samo malo od centralnih ulica, čak i u velikim albanskim gradovima, zateći ćete nemio prizor: neasfaltirane ulice, trošne, napuštene kuće i domaće životinje, karakteristične za seoske predele.