25.4. 2000. - Živorad Petrović, generalni direktor „Jata“
BEOGRAD - Sačekuša!
Generalni direktor „Jugoslovenskog aerotransporta“ Živorad Žika Petrović ubijen je 25. aprila 2000. godine, oko 21.30 sati, u klasičnoj „sačekuši“ u Ulici Jaše Prodanovića u Beogradu. Državne agencije i mediji ovaj zločin su okarakterisali kao teroristički akt nad visokim državnim službenikom, ali je, doduše sporadično, bilo i drugačijih tumačenja. Pominjan je novac koji je Petrović, navodno, iznosio iz zemlje po nalogu bivšeg režima Slobodana Miloševića, pominjana je i kupovina nekih aviona, ali i prodaja predstavništava „Jata“ po belom svetu. Danas, 12 godina kasnije, ubistvo Živorada Žike Petrovića retko ko i pominje, a njegovog ubicu još manje!
- Petrović je kobne večeri oko 21.30 sati došao do kuće svojih roditelja u Ulici Jaše Prodanovića. Kad je parkirao svoj metaliksivi „audi“ i izašao iz njega, dvojica napadača ispalila su mu četiri metka u leđa i glavu! Pretpostavlja se da su napadači koristili oružje s prigušivačem, budući da niko od prolaznika i komšija nije čuo pucnje. Generalni direktor „Jata“ pao je mrtav pored svog metaliksivog „audija 100“, a uviđaju je tada prisustvovao i Rade Marković, tadašnji načelnik DB. Očevidaca zločina nije bilo, a policija je bezuspešno tragala za sivim „audijem“ novosadskih registracija kojim su, kako se pretpostavljalo, ubice pobegle - pisali su tada mediji.
Komentarišući ubistvo Petrovića, tadašnji republički ministar pravde Dragoljub Janković izjavio je da je reč o „specifičnoj vrsti državnog terorizma koji se uvozi iz inostranstva“. Lider SPO Vuk Drašković ocenio je da je ovaj zločin „još jedan akt organizovanog državnog terorizma“.
- Petrović je ubijen na dan kad je okružni tužilac izjavio da nema državnog terorizma i da nema zločina na Ibarskoj magistrali - rekao je Drašković.
Nagađanja je bilo mnogo, ali pravi motivi ubistva Živorada Petrovića, kao ni naručioci zločina i egzekutori do danas nisu otkriveni!
(E. K.)
Biografija
Živorad Petrović rođen je u Požarevcu. Saobraćajni fakultet završio je 1968. godine u Beogradu i iste godine se zaposlio u „Jatu“. Generalni direktor postao je 1992. godine.