Da bi se izborila sa gorostasnim životinjama, vojska Aleksandra Makedonskog otkrila je da se slonovi plaše svinja i njihovog skičanja
Bizarna oružja poput samoubilačkog „Dejvija Kroketa“ ili mine s grejanjem na kokoške, nisu jedinstvena za nuklearno doba i Hladni rat, već ih je bilo u svakom periodu ljudske istorije. Prilikom svakog susreta sa nekim novim i na prvi pogled nepobedivim oružjem, vojske su morale da nađu pravi odgovor. Nekad su ti odgovori bili potpuno neverovatni, a primer toga je čuveni „ratni vepar“.
Osvajanje Indije
Od nastanka civilizacije, ljudi pokušavaju da uključe životinje u ratovanje, pa postoje izveštaji iz starog veka o korišćenju medveda, lavova, pa čak i nosoroga kao oružja. Ipak, jedna od najstrašnijih životinja korišćenih u antičkim ratovima bila je slon. Ove ogromne životinje bile su prava enigma za grčku ili rimsku pešadiju, pa su vojni stratezi morali da smisle nove načine kako da se izbore s njima.
U romansiranoj biografiji Aleksandra Makedonskog, popularnoj „Aleksandridi“, navodi se da je vojska jednog od najslavnijih vojskovođa prvi susret s borbenim slonovima, koje danas mnogi neopravdano nazivaju tenkovima antike, imala tokom njegovih ratova u Indiji, protiv kralja Pora. Tada su Makedonci i Grci jedva uspeli da se izbore sa slonovima, i to korišćenjem dugog koplja i baklji kojima su gađali oči životinja. Ipak, Aleksandar je tada otkrio tajno oružje protiv slonova - svinje. Iako priča verovatno nije tačna, legenda o tome da se gorostasi plaše zvuka i najmanje svinje raširila se tadašnjim svetom i svinje su korišćene u borbi protiv slonova u skoro svim bitkama. - Slonovi se plaše ovnovskih rogova, ali i skičanja svinje. Zahvaljujući tome, Rimljani su preokrenuli bitku protiv kralja Pora i spektakularno ga pobedili - piše Elijan u „Prirodi životinja“.
Mnogi su odlazili i korak dalje, pa nisu samo bacali svinje na slonove već su ih pretvarali u žive buktinje.
Foto: Profimedia
Veprovi tajno oružje
Opsada Megare
- Prilikom opsade Megare, Antigon je uključio svoje slonove u napad; ali su Megarci premazali svinje mašću, zapalili ih, a onda oterali među slonove. Svinje su groktale i vrištale od bolova koje je vatra izazivala i jurile napred ka slonovima koliko god su mogle. To je izazvalo paniku i strah među slonovima i oni su počeli da beže na različite strane. Od tog trenutka Antigon je naredio Indijcima da, kada treniraju slonove, dovedu svinje među njih kako bi se slonovi navikli na prizor ovih životinja i zvukove koje ispuštaju - piše Polijen u knjizi „Ratna lukavstva“.
Ipak, pojedini antički izveštaji pokazuju da korišćenje svinja u borbi protiv slonova nije bilo baš uvek uspešno, jer je bilo teško kontrolisati gde će se zapaljene svinje kretati i da li će se okrenuti i napasti onog ko ih upotrebljava. Zbog toga su ih, zaključuje se, koristili veoma retko i samo u slučaju krajnje nužde.
HANIBALOVE ZMIJE
Kartaginski vojskovođa Hanibal uspeo je da sa slonovima pređe Alpe i uzdrma Rimsko carstvo. Mada je taj rat izgubio, stratešku genijalnost pokazao je i posle toga, a njegovo korišćenje zmija kao prvog biološkog oružja ušlo je u istorijske anale. Kako se navodi, on je otrovnice stavljao u krčage, a onda ih bacao na neprijateljske brodove, gde su uplašene zmije napadale sve oko sebe.