Mlada srpska umetnička klizačica Leona Rogić (14) svakog jutra ustaje u 5 časova da bi iskoristila vreme za trening pre škole, a kao nagrada stigao je plasman na Svetsko juniorsko prvenstvo koje će se održati u martu u Kini!
Ova talentovana devojčica, odlična je učenica, članica je subotičkog Spartaka, ali za razliku od drugih svetskih takmičara koji treniraju 8 sati dnevno, 12 meseci i imaju prilagođenu školsku nastavu, ona ima na raspolaganju samo 45 minuta dnevno, a jedini trening počinje u 6.30 časova ujutru.
"Ustajem u 5.22 i nije mi teško. Mama me dovodi i čeka da razmenimo torbe, jer pravo iz svlačionice odlazim na časove. Nastavnici imaju razumevanja i kada zakasnim neki minut ne uzimaju mi za zlo, jer znaju gde sam bila i za šta se pripremam", kaže Leona na početku razgovora za Kurir.
Njena ljubav ka klizanju dovodi do toga da se Rogići iz Bačke Topole porodično sele u Suboticu, gde Leona upisuje prve časove klizanja. Nakon osam časova školice, preuzima je trener umetničkog klizanja u Subotici Maša Stantić i predlaže prelazak u Klizački klub Spartak, gde Leona ima uslove za treniranje od samo 3 meseca godišnje.
"Leona je počela da se takmiči i trenira u Klizačkom klubu Spartak sa 9 godina, što se po nekim standardima u svetu smatra kasnim, jer u Rusiji, Koreji , Japanu devojčice kreću sa 4-5, pa čak staju na led i sa 3 godine. Od 2011-2012, 2012-2013, i 2013-2014 , trenira u Subotici, na otvorenom klizalištu u Subotici, sezona korišćenja leda ili klizanja traje 3 meseca, od početka decembra do kraja februara.
Često su treninzi izvode po kiši, snegu, vetru ili ukoliko je spoljna temperatura viša po vodi, jer se gornji sloj leda otopi. Sve to nije smetalo Leoni da sa 10,12 godina osvaja takmičenja u Srbiji i bude dobro plasirana u inostranstvu, iako je za tri godine klizala maksimalno10 meseci. U Srbiji je pobeđivala devojčice koje su klizale od svoje 5-6 godine i led imale najmanje 6-7 meseci godišnje ili 10-12 meseci u inostranstvu. Ako bi računali Leona je na ledu tokom 6 sezona klizanja provela oko 28 meseci u Srbiji (od 9 godine kliže) plus oko 4 meseca na međunarodnim kampovima, znači 32 meseca.
Devojčice njenog godišta u Srbiji koje u Beogradu kreću sa oko 6-7 godina do sada su imale u Beogradu oko 8 sezona po 7 meseci tj. 56-60 meseci , devojčice u inostranstvu kreću sa 5-6 godina i za to vreme imaju najmanje 9-10 sezona po 11 meseci, dakle 100 meseci , klizanja i učenja. Ovo je interesantna činjenica koju neznaju mnogi, pogotovo ne sudije na takmičenjima, što je uticalo na nas da podržimo njen talenat i želju za uspehom i preselimo je u Beograd, da bi koliko tolko imala ravnopravne uslove treniranja.", kaže Leonin otac Jovan.
Tragajući za boljim uslovima, Rogići se ponovo sele u Beograd, a Leona ubrzo postaje juniorski reprezentativac Srbije i preuzima Milica Stanković, selektor klizačke reprezentacije Srbije.
"Od 2014. postaje mlađa juniorka, i na državnom prvenstvu kao najmlađa u toj kategoriji osvaja 2. mesto. Uspeh je time veći da je samo tri nedelje pre takmičenja skinula gips, posle preloma palca i nošenja gipsa. Od početka 2015. osvaja sva domaća takmičenja i na Evrokup takmičenjima, uvek je u prvih 10.
Učesnica je i četvorogodišnjeg međunarodnog razvojnog programa za srednju Evropu, koji se dva puta godišnje realizuje u Ostravi, gde ide sa trenerom. I tamo je primećen napredak i po rečima mnogih stručnjaka u ovom sportu ima potencijal da savlada sve trostruke skokove, samo ako bi joj bili omogućeni pristojni uslovi", priča Jovan, dok je Leona na ledu.
Nasmejana Subotičanka je do sada učestvovala na 52 takmičenja i postigla sjajne rezultate - osvojila je 31 medalju, 23 zlatne, 5 srebrnih, 3 bronzane, kao i 3 titule državnog prvaka u 3 različite kategorije.
"Leona neprestano napreduje i trenutni uslovi u Srbiji su nedovoljni za dalji napredak i usvajanje svih trostrukih skokova, koji bi joj omogućili učešće i plasman na svetska seniorska prvenstva i Olimpijske igre, gde su norme previsoke. S obzirom na to da nema individualnih treninga na ledu i da trenira vremenski kratko, da je sezona samo sedam meseci, neophodno je omogućiti joj treninge od juna do septembra, premostiti period do ponovnog postavljanja leda u Beogradu. To je moguće samo u inostranstvu, naravno sa obzirom na njen kvalitet, potrebni su vrhunski treneri. Takvi kampovi su Rusiji, Americi, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji...
Nažalost sredstva koja bi pokrila sve te aktivnosti (put, smeštaj, ishrana, iznajmljivanje leda, individualni treninzi, kondiciona priprema, balet ili ples), su veoma velika stavka jer, mesec dana takvih priprema iziskuje nekad i do 10000-15000 evra. Bez ovakvih ulaganja, nije realno očekivati da bi Leona mogla da izbori normu za Svetsko seniorsko prvenstvo ili Olimpijske igre, ili da ostvari neki značajniji plasman, ako i ode na ta takmičenja. Zato su joj neophodni sponzori ili finansiranje od strane Ministarstva za sport i Olimpijskog komiteta Srbije."
Leona je završila trening i u 7.35 primećujemo da je uspešno izvela sve što je trener zahtevao.
"Klizanje je prelepo i uživam u svakoj sekundi provedenoj na ledu, mnogo se dajem u skokovima, više ih radim nego druge elemente, trudim se da skočim još neke trostruke skokove poput Ridbergera i Lutza. Trostruki Salkov uspešno izvodim, sad već i sa kombinacijom. Nekad na treningu padnem i po 50 puta, i jedino mi je posle takvog treninga teško doći kući, kad se ohlade mišići, zna da boli. Ali volim klizanje. Volim da idem na takmičenja, motiviše me početna trema, volim kad uvek pomerim granicu naviše, bolje mesto, više bodova.
Najviše uživam na kampovima, upoznajem nove drugarice, trenere, gradove, zemlje. Lepo je kad se posle ponovo sretnem sa devojčicama sa kojima sam bila na kampu i vidimo koliko je koja napredovala, ovo je sport u kojem se stalno malo upoređuješ sa drugima, da bi znao gde si."
Dok slušamo šta govori i razmišljamo koliko je obaveza pred njom, nameće se pitanje slobodnog vremena.
"Kad imam vremena, volim da crtam, slikam akrilnim bojama, pravim dekupaž i pletem korpe od papira. U slobodno vreme volim da sa porodicom odemo u bioskop ili napravimo kućni bioskop i pogledamo zajedno neki film ili seriju. Volim komedije, akcione komedije i filmove i nove serije sa strip junacima (Supergirl, Flash), takođe i domaće serije.
Od muzike uglavnom slušam pop, domaći i strani. Sia mi je omiljena pevačica i volim njene pesme »Unstoppable« i »Never give up«, nekako imam osećaj kao da su meni lično namenjene i često ih pevušim dok kližem. Pre neku godinu sam klizala njenu numeru sa Davidom Getom »Titanium«. Volim malo agesivniju muziku za klizanje,muziku iz filmova, mislim da odgovaraju mom stilu klizanja, jer su to pesme koje pričaju priču", zaključuje Leona i žurnim korakom kreće da bi stigla u školu na vreme. Kaže, danas neće kasniti.
Iznenađenje od školskih drugova
Leona kaže da sa drugarima retko priča o klizanju.
"Drugari iz razreda nisu baš neki ljubitelji klizanja, i retko pričamo o tome, tako da retko i dolaze da me gledaju na ledu kad je neko takmičenje u Pioniru. Iznenadili su me prošle godine , kada su direktoricom i razrednim došli na Prvenstvo Srbije i navijali za mene, naravno pobedila sam."