Možda će je netko proglasiti krivom i užasno lošom mamom, ali mama Džemi Primark Silivan svoje sinove uči da slobodno pokažu svoje emocije.
Razlog zašto je odlučila da javno reaguje je zbog nedavnog događaja kada joj je potpuni stranac prišao i pitao zašto je tešila svog osmogodišnjeg sina kada je dobio udarac u glavu tokom školske košarkaške utakmice.
"Videla sam kako ga je lopta udarila. Kao u usporenom filmu. Tačno sam videla kako mu je glava trznula, oči se iskrenule i kako je jedva došao sebi fokusirajući pogled prema nama. Tražio je mene, znam. Moje noge jednostavno nisu mogle ostati na mestu. Dotrčala sam do njega, kleknula, zagrlila ga i pustila ga da otpusti svoju bol. Ali pre nego što smo se snašli do mene je došao potpuni stranac i rekao mi da prestanem da se ophodim prema detetu kao prema bebi.
Obrisala sam sinu lice i kad sam se uverila da je u redu poslala ga u utakmicu, a tek sam se onda počela tresti. Od besa!
"Od kud uopšte ta ideja da dečake ništa ne može povrediti, da ih ništa ne sme povrediti, da ne treba to tako osećati, jer to je toliko štetno za njih, kao i uverenje da će svi znaci ili gestovi ljubavi nekako smanjiti njihovu muškost. Taj pritisak da uvek budu "muški" pa kad odrastu ne mogu da se usude da pokažu svoja osećanje, ne usude se pokazati ljubav. Jedino što im ostaje je pokazivanje i javno uživanje u sreći. I onda se čudimo kako uvek traže sreću, a za ljubav malo manje mare.
Njih uče da je tuga isto znak slabosti, da su strahovi detinjasti i da se muškarci nemaju čega bojati. O plakanju da i ne govorimo.
Ljubav je - da se razumemo, nešto što činimo, ne samo nešto što osećamo. Ljubav nije maženje, ljubljenje i nešto što je loše. Ja ću svog sina uvek braniti i tešiti kada ga bude bolelo. Jer on to itekako zaslužuje. Pružaću mu ljubav i učiti ga da i on slobodno pokazuje sva svoja osećanja. Da zatvorimo krug, odnosno, da ga on kasnije primeni sa svojom decom."
(Index.hr)