PARIZ - U Francuskoj se danas održava prvi krug parlamentarnih izbora, posle čega će biti poznato da li će novi predsednik Fransoa Oland moći da nametne porez bogatima i da ublaži mere stroge štednje, ali i koliko će se daleko čuti glas krajnje desnice u imigracionoj politici i pitanjima muslimana.
Posle glasanja u prvom krugu, Francuzi će na birališta izaći ponovo nedelju dana kasnije, 17. juna, istog dana kada će se i u Grčkoj održati ključni parlamentarni izbori, što će se, sve zajedno, odraziti i na budućnost Evrope, preneo je AP.
Kako se zaključuje iz anketa, Olandovi socijalisti i njihovi saveznici imaju velike šanse da pobede u prvom krugu glasanja, ali nije sigurno da li će oni uspeti da osvoje solidnu većinu, koja je Olandu potrebna da bi ispunio obećanja koja je dao nezadovoljnim glasačima tokom predsedničke kampanje.
Na predsedničkim izborima održanim prošlog meseca, Oland je odneo pobedu nad Nikolom Sarkozijem, čije su mere smanjenja troškova razgnevile mnoge francuske birače, podseća AP, ističhući da Sarkozijeva konzervativna Unija za narodni pokret (UMP), međutim, i dalje uživa većinu u parlamentu.
Kada bi konzervativci zadržali kontrolu nad parlamentom, najverovatnije bi i funkcija premijera pripala konzervativcu, što bi značilo da bi Oland tokom čitavog mandata, petogodišnjeg kao što je i mandat saziva parlamenta, morao da sarađuje sa konzervativnim premijerom i vladom.
Antiimigracioni Nacionalni front Marin le Pen, koja je osvojila jako treće mesto u trci za šefa države, pokušava da osvoji glas u parlamentu prvi put od '80-ih godina prošlog veka, navodi američka agencija.
Od ukupno 577 poslaničkih mesta, socijalisti i njihovi saveznici se nadaju da će osvojiti najmanje 289 da bi imali većinu.
Kandidati koji sutra budu osvojili više od 50 odsto glasova direktno dobijaju mesto u parlamentu, a mnogi će nastaviti trku u drugom krugu, kada će se nadmetati kandidati koji osvoje više od 12,5 odsto glasova u prvom krugu.
Posle žustre predsedničke trke, koja je kulminirala izborom Olanda za predsednika 6. maja, francuski glasači bi mogli da osete neku vrstu zamora, a ankete nagoveštavaju da bi odziv mogao da iznosi oko 40 odsto - daleko manje nego što je zabeležen u odlučujućem megdanu Sarkozija i Olanda, navodi AP.
Prema rezultatima ankete BVA objavljenim u četvrtak, 32 odsto ispitanika bi u prvom krugu glasalo za Socijalističku partiju i Radikalnu levičarsku partiju, dok bi desničarski UMP pobrao isto toliko glasova, ali bi socijalisti, uz podršku saveznika iz stranke Ekološka Evropa-Zeleni, na kraju pretekli parlamentarnu desnicu.
Kako zaključuje francuski dnevnik "Mond", pozivajući se na navode Instituta BVA, odnos snaga bi bio 33 odsto za parlamentarnu desnicu, koju čine Sarkozijev UMP i stranka "Ustaj Republiko", prema 36,5 odsto za Olandovu Socijalističku partiju sa saveznicima.
Nacionalni front Marin Le Pen bi, prema anketi BVA, sakupio 15,5 odsto glasova, Levičarski front Žan-Lik Melanšona devet, a Demokratski pokret (MoDem) Fransoe Bajrua 3,5 odsto glasova.