Neočekivani porast broja umrlih u decembru prošle i januaru ove godine uznemirio je dobar deo javnosti u Hrvatskoj, pa se po kuloarima sve češće govori, odnosno nagađa o razlozima povećane smrtnosti.
Uzroci smrtnosti znaće se tek kada ih Državni zavod za statistiku prikupi i obradi, no, tvrdi Jasna Ninčević, direktorka Zavoda za javno zdravstvo Splitsko-dalmatinske županije, neke činjenice ipak objašnjavaju povećanu stopu smrtnosti.
"Iako je evidentno da je smrtnost veća u poslednja dva meseca, razloge za sada možemo samo pretpostavljati. Poznato je da ekstremne hladnoće, kao i ekstremne vrućine, pridonose povećanoj smrtnosti hroničnih bolesnika, posebno onih koji boluju od srčanih bolesti, endokrinih, neurodegenerativnih bolesti, hipertenzije".
Iako je stanje krajem 2016. bilo itekako alarmantno, zapravo je već 2015. najavila negativan trend - te je godine, naime, umro najveći broj hrvatskih građana - nešto više od 54 hiljade.
Za 2016. još nema potpunih podataka, ali prvih 11 meseci pokazuje da će taj broj biti ipak nešto manji nego 2015.
Crni januar doveo je do toga da se na splitskom groblju na sahranu čeka i po šest dana, jer se dnevno može obaviti šest sahrana.
Slična situacija beleži se i u Zadru i Dubrovniku.
(Slobodna Dalmacija)