Kaže da im je, valjda, bio zanimljiv i da su ga dugo proučavali u društvu. Imao je drugačiji pogled na svet, tada je bio bolestan i oslabljen, imao je probleme kod kuće i u školi - reklo bi se, lak plen.
Nisam imao nadprirodnih ili mističnih iskustava dok sam bio član satanističke sekte Crna zora! Takvih iskustava i nema i zapravo je sve napravljeno kako bi ih članovi umislili.
A to se postiže atmosferom. Crna boja, vatra, ritualni obredi, razna muzika, ideologija koja te uvlači sve dublje...
Sve je to varka za mlade koje vrbuju u svoje redove – otvoreno je počeo svoju priču, sada 30-godišnji Varaždinac Dejan Plantak, koji je Crnoj zori pristupio sa 16 godina.
Uvukao ga je deo ekipe koju su činili varaždinski metalci i alternativci. Nije ni slutio gde su krenuli i o čemu je reč kad su ga jedne večeri pozvali da izađe i da sa njima prošeta do bivšeg vojnog objekta pored reke Drave. Bio je to njegov obred inicijacije, prva crna misa koju je proživeo, bez ikakve pripreme ili najave.
- Crna misa je trajala manje od pola sata. Vodio ju je “sveštenik”, koji je ujedno i autor crne knjige, iz koje je čitao neke samo njemu razumljive reči. Oko nas su bile sveće, a ispred nas neko postolje, nalik na oltar. Trebalo je da svako da neki deo sebe, kako bi ga spalili u posudici. Bila je to žrtva demonu, Sotoni, kojeg smo prizivali kako bismo uspeli da ostvarimo nešto u životu. Moji drugovi su se svi od reda razrezali i dali krv, bio je moj red. Ja sam priložio deo kose - priseća se Dejan.
Imao probleme
Na pitanje kako su odabrali baš njega i zašto je pristao, kaže da im je, valjda, bio zanimljiv i da su ga dugo proučavali u društvu. Imao je drugačiji pogled na svet, tada je bio bolestan i oslabljen, imao je probleme kod kuće i u školi - reklo bi se, lak plen. Osim povremenih crnih misa, vreme su provodili u raspravama o crkvi, veri, demonizmu, Sotoni, kao i u opijanjima i na koncertima.
- Ali, uvlačili su me sve dublje u svoj tamni svet. Namerno, polagano. Bio sam na dnu hijerarhije. A Crna zora, kao i ostale satanističke sekte, duboko veruju da uvlačenjem drugih u zlo sam energetski napreduješ. Postao sam toliko depresivan da se nisam mogao ni pogledati u ogledalo. Odjednom sam se našao u situaciji da pomišljam da dignem ruku na sebe kako bih se rešio svih briga – nerado se priseća Dejan.
Na toj prekretnici ulogu je odigrala njegova tadašnja devojka, koja ga je odvela socijalnom pedagogu i psihoterapeutu, predsedniku udruženja Anđeli čuvari. Misija udruženja je prevencija rizičnog ponašanja mladih, između ostalog i satanizma, kao i pomoć njima i porodicama.
– Dejan je došao u stvarno teškom stanju. Mislio je da je život besmislen. Oporavio se puno brže od ostalih i danas je potpredsednik udruženja! Nakon njegovog izlaska počele su i pretnje. Stalo im je da se to ne otkrije. Jednom prilikom, u kafiću su opkolili Dejana i devojku, ja sam dojurio i spasao ih – ispričao je Nebojša Buđanovac predsednik udruženja. Za Crnu zoru tvrdi da i dalje ima izvestan broj članova, koje prati i veći broj dece. Vođa, tačnije “sveštenik”, bio oko 30 godina star i bio je “metalac” s pedigreom, radnik, dok je većina članova iz srednje klase.
– Muzika i stil oblačenja nemaju veze s tim. Upao sam preko metalaca, ali to nije nikakvo pravilo, to je samo bio moj slučaj. Većina metalaca nema veze sa satanizmom. Ima među satanistima i narodnjaka, ja ih lično poznajem. Ja i dan danas slušam “agresivnu” muziku – ispričao je Dejan.
Sa tim se slaže Buđanovac koji kaže da je sataniste teško prepoznati jer izgledaju poput svih ostalih.
- Nijednu supkulturu, čak ni emo pokret, ne treba kriviti za samoubistva. Puno veći problem je identifikacija sa nihilističkom ideologijom.
Proučavajući slučajeve samoubistava, Dejan je u udruženju shvatio da su i njega navodili da digne ruku na sebe. Iako mu, kako kaže, niko to direktno nije rekao ili naredio.
- Crna zora, čije ime je aluzija na Zlatnu zoru Alistera Kroulija je lokalna amaterska sekta. Oni nisu povezani sa drugim sektama, ali i kao takvi su bili dovoljno opasni za Dejana da poveruje da njegov život nema smisla.
Prava je opasnost je, međutim, Crna ruža, satanistička sekta koja deluje širom sveta a veoma je zastupljena i na našim prostorima. U bivšu Jugoslaviju je došla 70-ih godina prošlog veka. 80-ih se razbuktala, ali je sve zataškano nakon nakon niza incidenata u kojima su učestvovala i deca raznih moćnika i tadašnjih funkcionera pa je sve namerno pretvoreno u urbani mit kako bi izgubilo na verodostojnosti. To su već dva policijska inspektora - kaže Buđanovac. Aleksandar Miles prvi je Buđanovcu u zatvoru u Lepoglavi detaljno opisao kako ljude navodi na samoubistvo. Ubili su se njegov otac i sestra, oboje novinari, a potom, 90-ih, i sam Aleksandar u zatvoru. Za Milesa je Buđanovac ispričao da je bio suptilni genije.
Odlazio na skupove
Crne ruže dobro se seća i Branimir Petranović Maka, danas ugledni poslovni čovek.
- U to vreme bio sam uličar i dečko koji je voleo da se tuče po žurkama. Moja devojka je ušla u sektu, kao i njen brat pre nje. Išao sam nekoliko puta na te skupove, održavali su se u kući bogatog klinca čiji su roditelji radili u Nemačkoj. Moj prvi kontakt sa njima bio je zastrašujuć. Uplašio sam se, ali nisam pobegao. Svi smo popili napitak, neki jako ukusni alkohol sa aromom kokosa. Nakon predavanja rekao je da treba da se žrtvuje za boga i da je naša grupa odabrana za tu čast. Više se njih se dobrovoljno javilo. On je bacio kocku, koja je stala ispred devojčice od nekih 17 godina. Prihvatila je bez pogovora, a samoubistvo je trebala da izvrši sutradan u 14 časova ispred katedrale. Sedela je na ivici ulice kao robot, sleđena, i samo je nagnula glavu kad je prolazio automobil. Ubio ju je na mestu, a "on", glavni "sveštenik" nas je naterao da sa poda poližemo njenu krv - ispričao je Petranović.
Sekta se 90-ih pritajila, ali se ponovo aktivirala.
- 2006 godine ceo region je zaprepastila serija samoubistava povezanih sa sektom. Najpre se ubila 17-ogodišnja studentkinja. Spasili smo nekoliko njenih koleginica, sa kojima je imala dogovor o samoubistvu. U njenom dnevniku smo pronašli izjave da je bila članica Crne ruže. Iste godine u roku od nedelju dana ubila su se još dva mladića od 15 i 19 godina. Nakon samoubistva mlađeg, u mrtvačnici su zatekli grupu ljudi sa crnim kapuljačama kako izvode neki ritual oko pokojnika - ispričao je tada Buđanovac.
Natpisi na zidu
Prema pričanjima vlasnika pogrebnog udruženja koje je trebalo da sahrani mladića na zidu komore u kojoj je bio pokojnik, pre nego što je pokopan, osvanuli su obrnuti crni krstovi i natpisi “sotona”, ispisani crnim flomasterom. Nikada nije razjašnjeno zašto se obesio u šumi.
Sledeća, 2007. nastavila se serija samoubistava u Hrvatskoj. Sa zvonika katedrale u Rabu skočile su dve 14-godišnjakinje.
– U razgovoru sa roditeljima dobili smo podatke koji potvrđuju njihovu povezanost sa Crnom ružom. A devojka koja ih je poslednja videla žive rekla je da je po njih u kafić došao mladić sa istetoviranom crnom ružom i odveo ih na zvonik - ispričao je Buđanovac.
Neće prosečne
– Što se tiče profila žrtava, prosečni ih ne zanimaju. Traže povučene mlade ljude, inteligentne, ali emotivne. Kod kuće nemaju razumevanja, drugačiji su, možda i zlostavljani. Traže smisao u životu. "Lože se" na alternativu, razočarani su u crkvu... A oni im nude priznanje i “istinu”, pa i dolazak na visoke nivoe svesti. Mladi brzo počnu da se plaše svog gurua, koji im prožme sve misli, danju i noću, a ponekad su tu i pretnje da će naudizi njihovim porodicama. Uvere ih da je ceo svet iluzija i da je jedini izlazak iz te iluzije da prekrša sve Božje zakone. To je uobličio još Karpokrates, egipatski crni gnostik iz 1. veka. Tako su i Egipćani, Sumeri, Kelti i Asteci prinosili ljudske žrtve. Borimo se s tradicijom starom i 5000 godina! Roditelji su nam govorili da su deca poslednji dan pre samoubistva bila vesela, euforična, zato što su donela odluku i više nisu imala dilemu oko svog života. A možda je bilo i droge – opisuje Buđanovac.
Povezani s ritualnim višestrukim samoubistvima
Oni su međunarodno povezani. Kad im zatreba ritual, aktiviraju neku ćeliju. I tada se dogode višestruka samoubistva. U ruskom Tjuminu ubilo ih se 36, a u velškom Bridgentu 19 – kaže Buđanovac. Svako samoubistvo osobe dovodi onoga ko ju je na to naveo do nivoa sveštenstva i to je najveći mogući “energetski napredak” povezan s navođenjem drugih na zlo.
(večernji.hr)