EEA upozorava da u Srbiji godišnje preuranjeno umre 12.390 ljudi, odnosno 32 dnevno, od bolesti koje su posledica zagađenja, a prednjače srčana oboljenja i šlog
U Srbiji godišnje preuranjeno umre oko 12.000 ljudi, odnosno čak 32 dnevno, zbog zagađenja vazduha, alarmantni su podaci Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA)!
EEA je predstavila rezultate velikog istraživanja, sprovedenog u 41 evropske zemlje, od 2000. do 2014, koje je pokazalo da je više od 85 odsto evropskog stanovništva izloženo povećanom stepenu zagađenju.
Posledice su uznemirujuće. Prema proceni EEA, zagađenje je u Evropi u 2013. odnelo skoro 500.000 ljudi, a u Srbiji je od posledica suspendovanih čestica, azot-dioksida i ozona u vazduhu umrlo 12.390 ljudi!
EEA je predstavila rezultate velikog istraživanja, sprovedenog u 41 evropske zemlje, od 2000. do 2014, koje je pokazalo da je više od 85 odsto evropskog stanovništva izloženo povećanom stepenu zagađenju.
Posledice su uznemirujuće. Prema proceni EEA, zagađenje je u Evropi u 2013. odnelo skoro 500.000 ljudi, a u Srbiji je od posledica suspendovanih čestica, azot-dioksida i ozona u vazduhu umrlo 12.390 ljudi!
Ogromni troškovi
- Srčane bolesti i šlog su najčešće posledice zagađenja vazduha i najviše su odgovorne za preuranjenu smrt. Slede plućne bolesti i kancer pluća, ali zagađenje vazduha je odgovorno i za čitav niz drugih oboljenja s kratkoročnim i dugoročnim posledicama - navodi se u izveštaju.
Vlatka Matković Puljić iz Udruženja za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), sa sedištem u Briselu, upozorava da je zagađenje direktno u vezi sa smanjenjem očekivanog životnog veka.
- Procenjuje se da Srbija godišnje izdvaja četiri milijarde evra na ime zdravstvenih troškova nastalih kao posledica zagađenja iz termoelektrana na ugalj. Tu spadaju troškovi bolnice zbog prijema bolesnika, lekovi, ali ekonomski gubici zbog bolovanja i slično - objašnjava naša sagovornica i dodaje da sve zemlje Evrope moraju raditi zajednički kako bi se smanjila emisija opasnih materija u vazduh.
Tihomir Popović, načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha pri Agenciji za zaštitu životne sredine, tvrdi da dve trećine stanovništva u Srbiji živi u područjima za zadovoljavajućim kvalitetom vazduha.
- Srčane bolesti i šlog su najčešće posledice zagađenja vazduha i najviše su odgovorne za preuranjenu smrt. Slede plućne bolesti i kancer pluća, ali zagađenje vazduha je odgovorno i za čitav niz drugih oboljenja s kratkoročnim i dugoročnim posledicama - navodi se u izveštaju.
Vlatka Matković Puljić iz Udruženja za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), sa sedištem u Briselu, upozorava da je zagađenje direktno u vezi sa smanjenjem očekivanog životnog veka.
- Procenjuje se da Srbija godišnje izdvaja četiri milijarde evra na ime zdravstvenih troškova nastalih kao posledica zagađenja iz termoelektrana na ugalj. Tu spadaju troškovi bolnice zbog prijema bolesnika, lekovi, ali ekonomski gubici zbog bolovanja i slično - objašnjava naša sagovornica i dodaje da sve zemlje Evrope moraju raditi zajednički kako bi se smanjila emisija opasnih materija u vazduh.
Tihomir Popović, načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha pri Agenciji za zaštitu životne sredine, tvrdi da dve trećine stanovništva u Srbiji živi u područjima za zadovoljavajućim kvalitetom vazduha.
Ima i gorih od nas
- Treba imati u vidu da se istraživanje koje je objavila EEA zasniva na procenama, a na ove procene su uticali statistički parametri koji nemaju veze sa zagađenjem. U Srbiji jedna trećina stanovništva živi u mestima sa zagađenim vazduhom, ali naša zemlja nije u najnepovoljnijem položaju u odnosu na druge evropske države - kaže Popović.
- Treba imati u vidu da se istraživanje koje je objavila EEA zasniva na procenama, a na ove procene su uticali statistički parametri koji nemaju veze sa zagađenjem. U Srbiji jedna trećina stanovništva živi u mestima sa zagađenim vazduhom, ali naša zemlja nije u najnepovoljnijem položaju u odnosu na druge evropske države - kaže Popović.
Da ne poveruješ
BOR PROGLAŠEN ZA GRAD SA KVALITETNIM VAZDUHOM
Evropska agencija za zaštitu životne sredine proglasila je Bor ekološkom zvezdom poboljšanja stanja kvaliteta vazduha u Srbiji u 2016, pa će u izveštaju biti navedeno da je to grad sa kvalitetom vazduha prve kategorije, izjavio je Tihomir Popović, načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u republičkoj Agenciji za zaštitu životne sredine.
Pre 10 godina Bor je imao na mernom mestu u centru grada registrovane su najviše koncentracije sumpor-dioksida u Evropi.
Ružica Kantar